Zamenjena sećanja
Iznutra je vazduh bio suv i topao. Mekoća ambijentalne muzike bila je tek prateći orkestar rominjanu kiše po mermernim stubovima. Bilo joj je teško odrediti izvor - na izvestan način, sasvim odgovarajuće - međutim, isto sam zaključio i o zvuku kiše. Nešto je u načinu na koji je svaka kap pronalazila put do svoje svrhe - pada na tle - ukazivalo da pravac padanja nije obavezno potekao odozgo, sa neba. Da je višesmernost jedne obično vrlo pouzdane prirodne pojave bia jedina stvar tog dana koja se nije uklapala u moja ustaljena poimanja, možda bih se podrobnije posvetio njenom odgonetanju. Međutim, pred sobom sam imao obavezu susreta vrlo neprijatnog karaktera. Osoba koja je trebala da nastavi moju životnu priču, kada ja to ne budem više mogao iz sasvim opravdanih razloga, nije volela da čeka. Besmisleno, pomislio sam. I tu stao, uznemirivši se malo od završetka misli koju sam slutio već dugo. Nikada nisam bio čovek misli i dela koje bi bila usklađene sa vladajućim mišljenjem o tome k...