Blez Paskal: Misli (I)
277. Srce ima svoja umovanja koja um ne poznaje; to se vidi iz hiljadu stvari. 278. Srce oseća Boga, a ne razum. Eto šta je vera: Bog koga osećamo u srcu a ne u razumu. 346. Misao čini čovekovu veličinu. 347. Čovek je samo trska, najslabija u prirodi; ali to je trska što misli.(…) Sve naše dostojanstvo sastoji se, dakle, u misli. Time treba da se ponosimo, a ne prostorom i trajanjem, koje nismo kadri da ispunimo. Trudimo se, dakle, da pravilno mislimo: u tome leži načelo morala. 358. Čovek nije ni anđeo ni životinja, i nesreća je što onaj ko želi da postane anđeo postaje životinja. 360. Ono što stoičari predlažu tako je teško i tako lakomisleno! 397. Veličina je čovekova golema po tome što on zna da je bedan. Drvo ne zna da je bedno. Osećati se bednim znači, dakle, biti bedan; ali uviđati svoju bedu znači biti veliki.