Posts

Showing posts from October, 2015

S. Bojanin: Mentalna higijena ili "civilna kontrola" humaniteta

Image
Mentalna higijena je pokret zasnovan na ljudskoj osećajnosti. To je, zapravo, čovekova pobuna protiv preteranog scijentizma psihijatrijskih stručnjaka. Njome se apeluje na to da je čovek i kada je mentalno poremećen, i kada je u egzistencijalnom škripcu, nesvodljiv na njihove teorijske pretpostavke, ,,jer je uvek više od onoga što može da zna o sebi”, kako je to, već odavno, rekao Jaspers. Što su naše naučne definicije više stešnjene određenim zakonomernostima naučnog mišljenja, to nam se varljivost ljudske osećajnosti više gubi i prosto nestaje iz vida. Nauka o čoveku, kao i svaki drugi naučni pristup, drži se uvek disciplinovano svojih pravila, kao što to čini i psihijatrija kao naučna oblast, i zato je, držeći se stroge naučnosti, u stanju da dosegne samo do nekih, sasvim redukovanih znanja. Tako je to, pored psihijatrije, i sa anatomijom, kao i sa fiziologijom, i sa hirurgijom ili sociologijom, psihologijom. Svaka zakonomernost koja bi se primenila na ličnost, bilo onu zdravu, bi…

M. Epštejn: Savesni cinici i besavesni idealisti

Image
Izvorno objavljeno u časopisu Zenit

Po­sto­je dva su­prot­na ti­pa lju­di: be­sa­ve­sni ci­nik i sa­ve­sni ide­a­li­sta. Nji­ho­va su­šti­na je do kra­ja raz­ja­šnje­na ovim na­zi­vi­ma, ko­ji­ma se za­pra­vo ni ne­ma šta do­da­ti.
Ali po­sto­je i da­le­ko in­te­re­sant­ni­ji, pre­la­zni ti­po­vi: sa­ve­sni ci­nik i be­sa­ve­sni ide­a­li­sta, o ko­ji­ma vre­di re­ći ne­što de­talj­ni­je. Sa­ve­sni ci­nik je, na­rav­no, pre sve­ga ci­nik. On po­zna­je go­lu stvar­nost, bez ukra­sa, i ni­jed­na nje­na skri­ve­na stra­na, ne­u­kus, na­sil­ni­štvo, pod­mu­klost, na­sr­tlji­vost, pot­ku­plji­vost, ta ogav­na ka­ša in­te­re­sa, po­hle­pe, po­tu­ra­nja i pod­me­ta­či­na, svih tih pod, i nad, i sa stra­ne, i po­pre­ko, od pr­vog do po­sled­njeg – ni­šta mu od to­ga ne­će pro­ma­ći, jer on je i sam ta­kav. On gra­bi ži­vot ta­mo gde je naj­o­se­tlji­vi­ji da bi ga su­ro­vo za­va­lio tik is­pod po­ja­sa. Ali pri tom če­sto ose­ća od­vrat­nost, čak i pre­ma sa­mom se­bi. On mi­sli ka­ko će se …

Ernesto Sabato: O prožimanju duša

Image
Meterlinkovo proročanstvo: „Doći će vreme, i ono nije daleko, u kojem će se duše prožimati bez posredovanja tela.“ Jedan Morijakov lik saznaje za to podsticajno proročanstvo od žene koja voli ćutke i beznadežno. Obezvređivanje tela Ta mračna, licemerna, spiritistička Meterlinkova rečenica dolazi, preko Emanuela Kanta, još od orfičara: zemaljski život je sama tuga i jad, i samo kroz odricanje i pročišćenje možemo pobeći iz zatvora za dušu koji predstavlja telo, e da bismo uzleteli do zvezda. To je, otprilike, projekat izvesnih vegetarijanaca, apstinenata I spiritista, a osim njih i poznatog dramaturga Džordža Bernarda Šoa. Orfički prezir se seli u Sokrata, a iz Sokrata u hrišćanstvo. 
Kada se religija sekularizovala, s jedne strane je nastala trilogija Sloboda-Jednakost-Bratstvo, a sa druge naturizam – laičke religije koje takođe imaju svoje fariseje I božje ijude. Za autentičnim osećanjem pada usledio je konvencionalizam, licemerje tela, i nastala su dva poretka: poredak isključiv…

Jehuda Amihaj: Kada Je U Pitanju Svijet

Image
Kada je u pitanju svijet,
ja sam uvijek poput jednoga od Sokratovih učenika:
dok hodam pored njega slušajuć njegove muke i njegove povijesti,
samo mi preostaje da kažem:
Da, bez sumnje je tako.
Doista, njegove riječi su istinite.

Kada je u pitanju moj život: ja sam uvijek Venecija:
sve ono što su u drugima ulice, u meni su tekuća i mračna ljubav.

Kada je u pitanju krik, kada je u pitanju tišina,
ja sam uvijek ovnujski rog:
skupljam čitave godine jedan krik za Strašne dane.

Kada su u pitanju djela ja sam uvijek Kain:
lutalica prije djela, koje neću izvršiti,
ili poslije djela, koja se neće ponoviti.

Kada je u pitanju dlan tvoje ruke,
kada je u pitanju znak mojega srca,
i planovi moje puti,
kada je u pitanju natpis na zidu,
ja sam uvijek neznalica:
neću znati ni čitati ni pisati
i moja je glava poput vrhova divljih trava,
koje samo znaju za šuštanje i za smjer vjetra
dok sudbina huji kroza me, prema nekom drugom mjestu.


Marija Petričević: Pojam kalokagatije u svetlu ontološkog tumačenja lepog u antičkoj filozofiji (odlomak)

Image
Između žudnje za nečim i njenog cilja – između erota i lepote – treba praviti strogu razliku. Cilj, koji predstavlja neizbežan vrhunac žudnje, nije postojanje nego biće, a samo u odnosu na njega prethodno postojanje se može sagledati kao takvo. Svako postojanje odvija se u vremenu (...) tako da biće u svom ispoljavanju, kao krajnji cilj postojanja, nije samo lepota nego je i večnost, ono što stoji izvan vremena i što sa svoje strane jedino i omogućava spoznaju vremena. Odatle proističe metafizički odnos između lepote, večnosti i besmrtnosti.
Odnos između erota, nagona i stvaranja u lepom, kao i učešće u večnosti koje odatle proističe, otkrivaju metafizički karakter lepog: pošto je žudnja za lepim u stvari žudnja za bićem, stvaranje je jedina mogućnost da se kroz postojanje učestvuje u biću; ali učestvovati u biću znači imati udela u onome što jeste, a što ne postaje – dakle, što niti nastaje niti propada – što je izvan vremena, što pruža merilo za spoznaju vremena.“ Erot, zapravo, im…

Mirča Elijade: Struktura simbola

Image

Rezignacija razumom - Frankfurtska škola

Image
U opsežnoj povesti o duhu i zahtevima jednog vremena, mestu racija i problematike nauke u njemu, uticajna intelektualna tradicija centralne i severne Evrope je verovatno prva postavila uznemirujuću dijagnozu Evrope sa prelaska iz XIX u XX vek. Niče je kinjio “moral slabih”, njušeći dekadentizam i tražeći preinačenje vrednosti, Apolona i Dionisa kao aktere antičke drame u savremenom ruhu; A.S.Nil je uvideo hitnost reformacije obrazovanja. Hamvaš je otpočeo svoju kolosalnu idiosinkraziju drevnog duha vidye i dharme u kontekstu istorijskog posrtanja čovekovog, dok je Franc Kafka svojim alegorijama i pesimističnim individualizmom apelovao na ustajanje protiv otuđenja. Duhovna situacija šireg prostora na kojem je stasalo Prosvetiteljstvo gotovo prekonoć postala je dželat te iste svetlosti, izvrćući njeno znamenje i značenje protiv sebe same, robujući novom mitu o progresu. Progresu koji je svetskim ratovima i gubljenjem kontrole nad razumom katastrofalno izneverio očekivanja. (Nama vremen…