Posts

Showing posts from 2015

Umetnost kao proces prevazilaženja i proces prevazilaženja kao umetnost

Image
Razgovor vođen sa Jurorom 8, prijateljem i kolegom sa portala PULSE





Juror 8: Da li si stekao neko novo bitno iskustvo sa tih izbložbi i dešavanja? Ja sam krajnje pesimistički nastrojen kada je u pitanju kritikovanje novosadske scene kulturoloških dešavanja, jedino sam zadovoljan sa težnjom ovih psihologa da pokušaju da opismene emotivno sa gomilama ovih radionica. Zanima me kako ti vidiš rad na sebi kroz umetnost, o tome nismo još pričali, a to je veoma bitna tema.
Andrej Vidović: Rad na sebi kroz umetnost... Možda i najsuštinskiji vid rada na sebi, baš zato što nije očigledan, rezultati rada nisu trenutno manifestni i ne prikazuju se evidentno, izazivajući frustraciju onoga ko na sebi tim putem radi. A frustracije su dobre, teraju da se pogleda unazad, premeri svaki načinjen korak, porazmisli o sebi i postojanju veze samoga sebe sa onim što radi.
Ako znamo da je čovekov karakter njegova sudbina oko čega teško da može biti spora, možda baš kroz rad u umetnosti karakter najtransparentn…

P. Ognjanović: Mi svi jesmo umetnici, sa više ili manje hrabrosti da to i stalno budemo .

Image
San (i snovi kao njegov deo), vidimo, pripada prvom tipu – internalizovanoj regulaciji, ali u naglašenoj eksploataciji istih funkcija nastaloj, na primer pri radu, to nije dovoljno, te je nužan prelaz na drugi, složeniji tip regulisanja – eksternalizovanu akciju. To je umetnost. Smisao umetnosti je, dakle, regeneracija fleksibilnosti sistema, vraćanje mogućnosti odlučivanja, davanje iznova jednakih šansi potencijalima individue, ili prosto: vraćanje slobode ličnosti – sve ono isto što je i smisao sna. Umetnost je eksternalizovani san . Umetnost je san višega nivoa. Umetnost je surogat za san tamo gde on, san, ne može da dosegne – u spoljašnjoj realnosti. Umetnost je konsenzus među delovimačovekove ličnosti i tako njihov integrator. Naime, nije ispravno uverenje, koje je inače veoma rasprostranjeno, ideja, istina obično implicitno prisutna, da su samo umetnici tvorci, odnosno izazivači umetničkog događaja.

Ovo uverenje je zasnovano na istorijskoj perspektivi u kojoj velik trag ostavlj…

Elemir Zola: Metafizički status imaginacije u Vedanti

Image
Tradicionalne metafizičke kosmologije objašnjavaju, koordiniraju i sabiraju u jednu harmoničnu celinu ideje koje se u jezicima podrazumevaju. Kada govorimo, mi i mimo naše volje implicitno iskazujemo tradicionalne istine. U Vedanti imaginacija je sposobnost koja odgovara onom uobličujućem tananom, netelesnom nivou manifestovanja. Makro-kosmički, ona odgovara čistim oblicima, arhetipovima prirode, idejama svih mogućih vrsta – onome što se takođe naziva i kosmičkom imaginacijom. Privlačnost koja postoji između fantazmatskog sveta snova i sfere prirodnih oblika otvara prostor beskrajnim meditacijama i otkrovenjima. Ljude pokreću snovi, predstave koje ih progone, irealne slike što oduzimaju duh - reči koje izgovaraju, dela koja čine određena su njihovom imaginacijom. Idealne forme minerala, biljaka i životinja na isti način oblikuju pojedinačne članove vrste. 
Svaka semenka ruže sadrži san, bestelesnu predstavu ruže u punom cvatu. Naslućujemo da je taj san ono što…

Dunja Rosić: Slikarstvo ukiyo-e

Image
Preuzeto sa sajta Nova Akropola

Slikarstvo u Japanu mijenjalo se kroz povijest usporedno s pro­mjenama u društvu i načinu života: pejzažno slikarstvo, budističko (mandale), zen slikarstvo, itd. Iako je bilo pod vidnim utjecajem susjednih kultura, ponajviše Kine, slikarstvo Japana uvijek je imalo prepoznatljiv, tipično japanski izraz.
U razdoblju XVI. – XIX. st. razvio se oblik slikarstva jedinstven za Japan kao što je kabuki ili no, ikebana ili haiku, a to su drvorezi u boji poznatiji kao ukiyo-e. Ovom pravcu pripadaju najpoznatija imena japanskog slikar­stva poput Hokusaia, Hiroshige, Utamara, itd.



Ukiyo-e slikarstvo razvilo se u razdoblju Edo (1603. – 1867.), kad je Japan bio potpuno izoliran od ostatka svijeta. To je vrijeme mira, ali i vrijeme političkog terora, kad se naglo razvija i jača građanski stalež, a ljudi se okreću užicima.
Dotadašnje umjetničke slike po­sjedovao je relativno mali broj ljudi i institucija jer su bile preskupe. Ukrašavale su domove plemića i ratni­ka, t…

Anri Bergson: O intuiciji

Image
Preuzeto sa portala ArtNit.

Anri Bergson je francuski filozof, predstavnik intuicionizma. Po njemu svet oko nas i u nama se ne može objasniti pukim intelektom, pozitivistički, već samo uz pomoć intuicije koja povezuje intelekt i instinkt. Kratkom rečenicom "intuicija je blesak evidencije" on objašnjava metodu koja je u stanju da približi stvarnost a da je pri tome ne iskrivi.
Anri Bergson razlikuje dve vrste saznanja: naučno saznanje koje se zasniva na intelektu i intuiciju.
Naučno saznanje se može primeniti samo na neorgansku materiju, na metafizičke i kvantitativne odose među stvarima u fizičkom svetu. Intelekt se odlikuje prirodnom nesposobnošću da shvati život.
Intuitivno saznanje je neposredno saznanje unutrašnje suštine samog života, iz kojeg se kasnije naknadno izvodi intelektualno odnosno naučno saznanje. Intuicija nam omogućava da se neposredno udubimo u sam život i njegovo proticanje, u njegovu unutrašnju suštinu ili kvalitet. Ona predstavlja osvešćeni instinkt …

S. Bojanin: Život bez onoga koji bi voleo nije ljudski život

Image
Sposobnost razumevanja drugog prepuštena je svakome od nas, u okviru sklonosti koje imamo kao ljudska bića obrađena domaćim vaspitanjem. *
Svaku doživljenu ljubav prema bilo čemu, sreću doživljenog druženja, muku životne teškoće proživljene sa nekim, nastojimo da zadržimo u svom sećanju. Sva ta obećanja su naši mali zaveti kojima nastojimo da spašavamo svoje ljudsko dostojanstvo i onda kada nam ono već izmiče iz ruku pod najezdom zaborava koji gase svetla iza nas. *
Sv. Avgustin kaže da čovek, ako sagleda svoju slabost (dakle, ako ostvari samouvid), postaje jak, što čini i smisao i način ostvarenja, svakog savremenog psihoterapijskog postupka. *
Moralnost sveta je jedna velika tajna kojom smo određeni, nosimo je u sebi, ona nas temelji u našem mentalnom zdravlju i nosilac je svih procesa samousavršavanja života što se u našoj prirodi odvija neprestano. *
Helensko-hrišćanska priča veli da je čovek u svojoj osnovi častan (Sokrat) ili dobar (hrišćansko učenje) pa kad shvati da njegovo …

Marguerite Duras: Samoća pisanja

Image
Preuzeto sa sajta Filozofski magazin

Samoća pisanja je samoća bez koje se pisanje ne događa ili se raspršuje, jer je ostalo bez krvi od traganja za time šta da piše. Gubi krv, njegov autor ga više ne priznaje. A pre svega nikada ne treba da bude diktirano nekoj sekretarici, ma koliko umešna ona bila, i nikada u toj fazi ne treba da bude dato na čitanje nekom izdavaču.
Uvek je potrebno da kod osobe koja piše knjige postoji odvojenost od drugih ljudi. To je jedinstvena samoća. To je samoća autora, samoća napisanog. Da bi započeo stvar, čovek se pita šta je bila ta tišina oko njega. I to na svakom koraku koji čini nekoj kući u svim časovima u toku dana, pri svim osvetljenjima, bilo da potiču spolja ili od lampi upaljenih po danu. Ta stvarna samoća tela postaje ona nepovrediva samoća pisanja. …
Pisanje je bilo jedina stvar koja je nastanjivala moj život i koja ga je ispunjavala čarolijom. Učinila sam to. Pisanje me nikada nije napustilo. …
Čovek ne nalazi samoću, nego je stvara. A sam…

R. Maslov: Čovek je sposoban da pojmi predmet samo onda kada mu se ispravno obrati

Image
"Čoveku je data snaga misli i ona može da se realizuje ne samo u formama apstraktnog, formalnog uma, nego ima još i formu razuma koji na samo da ne protivreči veri, srcu i duhovnoj intuiciji, nego se stvaralački povezuje s njima i nadahnuto se prožima njihovom snagom. Sve ovo čini ogromnu i bogatu sferu unutarnjeg, duhovnog iskustva koje je karakteristično za duševno-duhovnu ljudsku prirodu i otvara mu pristup ka duhovnim predmetima. Tako se pred nama otvara zakon ljudskog iskustva, nekakva osnovna istina, saglasno kojoj je čovek sposoban da putem iskustva pojmi predmet samo onda kada mu se ispravno obrati - odgovarajućim organom tela ili duše, ili pak i tela i duše zajedno.
Na primer, Bog nije materijalna stvar koja se nalazi u prostoru; i čovek koji ne može ili neće da pojmi nešto drugo, koji ne razume da postoji neprostornost realnosti, neprostorno bitisanje, nematerijalni predmeti; čovek koji na sve pita - "gde se to nalazi"?, koji želi sve da vidi telesnim okom, d…

Pierre Hadot: Filozofija je preobraćenje, transformacija našeg načina postojanja i življenja

Image
Preuzeto sa Fenomeni.me

Za stare narode sama riječ philo-sophia, ljubav prema mudrosti, bila je dovoljna za izražavanje ovakvog poimanja filozofije. U Gozbi, Pla­ton je pokazao da Sokrat, simbol filozofa, može biti poistovjećen s Erosom, sinom Porosa (obilja) i Pe­nije (siromaštva). Erosu je manjka­la mudrost, ali je znao kako je steći. Tao je filozofija uzela oblik misaone vježbe, volje i cjelokupnog postojanja pojedinca, čiji je cilj bio postići stanje praktički nedostižno ljudskom rodu: mudrost. Filozofija je bila metoda duhovnog napretka koja je zahtijevala radikalnu promjenu i transformaciju načina života pojedinca.
Ovako shvaćena, filozofija je predstavljala način života, kako kroz njenu primjenu i nastojanje za postizanjem mudrosti, tako i kroz njen cilj, mudrost samu. U stvarnosti, mudrost ne uzrokuje potpunu spoznaju – ona nam omogućuje “biti” na drugačiji način. Uzvišenost, a istovremeno i paradoksalnost antičke filozofije jest u tome što u isto vrijeme sadrži svjesnost da…

S. Bojanin: Mentalna higijena ili "civilna kontrola" humaniteta

Image
Mentalna higijena je pokret zasnovan na ljudskoj osećajnosti. To je, zapravo, čovekova pobuna protiv preteranog scijentizma psihijatrijskih stručnjaka. Njome se apeluje na to da je čovek i kada je mentalno poremećen, i kada je u egzistencijalnom škripcu, nesvodljiv na njihove teorijske pretpostavke, ,,jer je uvek više od onoga što može da zna o sebi”, kako je to, već odavno, rekao Jaspers. Što su naše naučne definicije više stešnjene određenim zakonomernostima naučnog mišljenja, to nam se varljivost ljudske osećajnosti više gubi i prosto nestaje iz vida. Nauka o čoveku, kao i svaki drugi naučni pristup, drži se uvek disciplinovano svojih pravila, kao što to čini i psihijatrija kao naučna oblast, i zato je, držeći se stroge naučnosti, u stanju da dosegne samo do nekih, sasvim redukovanih znanja. Tako je to, pored psihijatrije, i sa anatomijom, kao i sa fiziologijom, i sa hirurgijom ili sociologijom, psihologijom. Svaka zakonomernost koja bi se primenila na ličnost, bilo onu zdravu, bi…

M. Epštejn: Savesni cinici i besavesni idealisti

Image
Izvorno objavljeno u časopisu Zenit

Po­sto­je dva su­prot­na ti­pa lju­di: be­sa­ve­sni ci­nik i sa­ve­sni ide­a­li­sta. Nji­ho­va su­šti­na je do kra­ja raz­ja­šnje­na ovim na­zi­vi­ma, ko­ji­ma se za­pra­vo ni ne­ma šta do­da­ti.
Ali po­sto­je i da­le­ko in­te­re­sant­ni­ji, pre­la­zni ti­po­vi: sa­ve­sni ci­nik i be­sa­ve­sni ide­a­li­sta, o ko­ji­ma vre­di re­ći ne­što de­talj­ni­je. Sa­ve­sni ci­nik je, na­rav­no, pre sve­ga ci­nik. On po­zna­je go­lu stvar­nost, bez ukra­sa, i ni­jed­na nje­na skri­ve­na stra­na, ne­u­kus, na­sil­ni­štvo, pod­mu­klost, na­sr­tlji­vost, pot­ku­plji­vost, ta ogav­na ka­ša in­te­re­sa, po­hle­pe, po­tu­ra­nja i pod­me­ta­či­na, svih tih pod, i nad, i sa stra­ne, i po­pre­ko, od pr­vog do po­sled­njeg – ni­šta mu od to­ga ne­će pro­ma­ći, jer on je i sam ta­kav. On gra­bi ži­vot ta­mo gde je naj­o­se­tlji­vi­ji da bi ga su­ro­vo za­va­lio tik is­pod po­ja­sa. Ali pri tom če­sto ose­ća od­vrat­nost, čak i pre­ma sa­mom se­bi. On mi­sli ka­ko će se …

Ernesto Sabato: O prožimanju duša

Image
Meterlinkovo proročanstvo: „Doći će vreme, i ono nije daleko, u kojem će se duše prožimati bez posredovanja tela.“ Jedan Morijakov lik saznaje za to podsticajno proročanstvo od žene koja voli ćutke i beznadežno. Obezvređivanje tela Ta mračna, licemerna, spiritistička Meterlinkova rečenica dolazi, preko Emanuela Kanta, još od orfičara: zemaljski život je sama tuga i jad, i samo kroz odricanje i pročišćenje možemo pobeći iz zatvora za dušu koji predstavlja telo, e da bismo uzleteli do zvezda. To je, otprilike, projekat izvesnih vegetarijanaca, apstinenata I spiritista, a osim njih i poznatog dramaturga Džordža Bernarda Šoa. Orfički prezir se seli u Sokrata, a iz Sokrata u hrišćanstvo. 
Kada se religija sekularizovala, s jedne strane je nastala trilogija Sloboda-Jednakost-Bratstvo, a sa druge naturizam – laičke religije koje takođe imaju svoje fariseje I božje ijude. Za autentičnim osećanjem pada usledio je konvencionalizam, licemerje tela, i nastala su dva poretka: poredak isključiv…

Jehuda Amihaj: Kada Je U Pitanju Svijet

Image
Kada je u pitanju svijet,
ja sam uvijek poput jednoga od Sokratovih učenika:
dok hodam pored njega slušajuć njegove muke i njegove povijesti,
samo mi preostaje da kažem:
Da, bez sumnje je tako.
Doista, njegove riječi su istinite.

Kada je u pitanju moj život: ja sam uvijek Venecija:
sve ono što su u drugima ulice, u meni su tekuća i mračna ljubav.

Kada je u pitanju krik, kada je u pitanju tišina,
ja sam uvijek ovnujski rog:
skupljam čitave godine jedan krik za Strašne dane.

Kada su u pitanju djela ja sam uvijek Kain:
lutalica prije djela, koje neću izvršiti,
ili poslije djela, koja se neće ponoviti.

Kada je u pitanju dlan tvoje ruke,
kada je u pitanju znak mojega srca,
i planovi moje puti,
kada je u pitanju natpis na zidu,
ja sam uvijek neznalica:
neću znati ni čitati ni pisati
i moja je glava poput vrhova divljih trava,
koje samo znaju za šuštanje i za smjer vjetra
dok sudbina huji kroza me, prema nekom drugom mjestu.


Marija Petričević: Pojam kalokagatije u svetlu ontološkog tumačenja lepog u antičkoj filozofiji (odlomak)

Image
Između žudnje za nečim i njenog cilja – između erota i lepote – treba praviti strogu razliku. Cilj, koji predstavlja neizbežan vrhunac žudnje, nije postojanje nego biće, a samo u odnosu na njega prethodno postojanje se može sagledati kao takvo. Svako postojanje odvija se u vremenu (...) tako da biće u svom ispoljavanju, kao krajnji cilj postojanja, nije samo lepota nego je i večnost, ono što stoji izvan vremena i što sa svoje strane jedino i omogućava spoznaju vremena. Odatle proističe metafizički odnos između lepote, večnosti i besmrtnosti.
Odnos između erota, nagona i stvaranja u lepom, kao i učešće u večnosti koje odatle proističe, otkrivaju metafizički karakter lepog: pošto je žudnja za lepim u stvari žudnja za bićem, stvaranje je jedina mogućnost da se kroz postojanje učestvuje u biću; ali učestvovati u biću znači imati udela u onome što jeste, a što ne postaje – dakle, što niti nastaje niti propada – što je izvan vremena, što pruža merilo za spoznaju vremena.“ Erot, zapravo, im…