Circles Squared

Izvorno objavljeno u časopisu "Polja" Počeću s nekoliko važnih sličnosti između Vitgenštajnovog i Tolstojevog života. Obojica su bili rođeni u izuzetno bogatim porodicama, obojica su kasnije odbacili sve svoje bogatstvo i pokušali da žive jednostavnim i prostim životom. Obojica su veoma cenili ručni rad kao duhovno uzdignuće, svakako više nego verske obrede, studije teologije ili filozofije. Obojica su doživeli verski preobražaj u neobičnu verziju hrišćanstva lične vrste. Tolstojevi romani, pogotovo Rat i Mir, Vaskrsenje i Ana Karenjina bili su Vitgenštajnu izuzetno važni. Jedino se još uticaj Dostojevskog (Braća Karamazovi) mogao meriti s Tolstojevim. Međutim, na Vitgenštajna su najrevolucionarnije uticali Tolstojevi filozofsko- verski spisi, naročito Jevanđelje u pismima i Ispovest. Prvu knjigu je Vitgenštajn, kao vojnik u austrijskoj vojsci, sasvim slučajno našao baš na početku Prvog svetskog rata u napuštenoj knjižari na frontu u gradu Tarnov, danas u južnoj Pol...

Preuzeto sa portala ArtNit . Anri Bergson je francuski filozof, predstavnik intuicionizma. Po njemu svet oko nas i u nama se ne može objasniti pukim intelektom, pozitivistički, već samo uz pomoć intuicije koja povezuje intelekt i instinkt. Kratkom rečenicom "intuicija je blesak evidencije" on objašnjava metodu koja je u stanju da približi stvarnost a da je pri tome ne iskrivi. Anri Bergson razlikuje dve vrste saznanja: naučno saznanje koje se zasniva na intelektu i intuiciju. Naučno saznanje se može primeniti samo na neorgansku materiju, na metafizičke i kvantitativne odose među stvarima u fizičkom svetu. Intelekt se odlikuje prirodnom nesposobnošću da shvati život. Intuitivno saznanje je neposredno saznanje unutrašnje suštine samog života, iz kojeg se kasnije naknadno izvodi intelektualno odnosno naučno saznanje. Intuicija nam omogućava da se neposredno udubimo u sam život i njegovo proticanje, u njegovu unutrašnju suštinu ili kvalitet. Ona predstavlja osvešć...

Preuzeto sa Fenomeni.me Za stare narode sama riječ philo-sophia, ljubav prema mudrosti, bila je dovoljna za izražavanje ovakvog poimanja filozofije. U Gozbi, Pla­ton je pokazao da Sokrat, simbol filozofa, može biti poistovjećen s Erosom, sinom Porosa (obilja) i Pe­nije (siromaštva). Erosu je manjka­la mudrost, ali je znao kako je steći. Tao je filozofija uzela oblik misaone vježbe, volje i cjelokupnog postojanja pojedinca, čiji je cilj bio postići stanje praktički nedostižno ljudskom rodu: mudrost. Filozofija je bila metoda duhovnog napretka koja je zahtijevala radikalnu promjenu i transformaciju načina života pojedinca. Ovako shvaćena, filozofija je predstavljala način života, kako kroz njenu primjenu i nastojanje za postizanjem mudrosti, tako i kroz njen cilj, mudrost samu. U stvarnosti, mudrost ne uzrokuje potpunu spoznaju – ona nam omogućuje “biti” na drugačiji način. Uzvišenost, a istovremeno i paradoksalnost antičke filozofije jest u tome što u isto vrijeme sadrži svjesn...

“Najpre mučno lutanje i tumaranje i teskobno, beskrajno hođenje kroz duboku tamu; zatim neposredno pred ciljem, svi užasi, strah, drhtanje, samrtni znoj i ukočenost. Naposletku pojavila bi se čudesna svetlost ili bi se dolazilo u čiste predele, gds se slušalo pevanje, igra i uzvišene stvari i gledale se svete pojave. Tu onaj koji je sasvim posvećen hodi prost i slobodan, učestvuje ovenčan u svetkovini i zajedno se nalazi sa svetim i čistim ljudima, i pri tom vidi kako neposvećena gomila boravi u duboku blatu i kalu i zbog neverovanja u onostrana dobra ostaje u samrtnom strahu’’

TEŽNJA ZA SPOZNAJOM Svi ljudi po prirodi teže za znanjem. Dokaz je zadovoljstvo u osetljivim percepcijama. Pri tim, naime, percepcijama- i to zbog njih samih nezavisno od koristi- ljudi osećaju zadovoljstvo, a najviše od svih pri onoj koja se spoznaje očima. Jer, ne samo da bi smo mogli da radimo, nego i onda kad ne nameravamo ništa da radimo čulo vida, kako da kažem, cenimo najviše od svih ostalih. Razlog je, pak, tome što od svih čula oči nam najviše pomažu da nešto spoznamo i uočima neke razlike. Po prirodi, dakle, živa bića imaju moć percepcije. Međutim, iz te moći u nekima od njih ne nastaje sećanje, a u drugima nastaje. Stoga su poslednja bića inteligentija i više razborita od onih koji nemaju sposobnost sećanja. Sva ona bića koja ne mogu da čuju zvukove- pčele, na primer ili druge vrste takvih bića- razborita su, ali nesposobna za učenje. Uče, ipak, ona živa bića koja uz sećanje imaju i čula. Zato ljudski rod živi još umećem i razboritim mišljenjem. Iz sećanja ljudi s...

"Ovo sve ne govorim bez golemog bola i gnušanja, i to ne protiv vladalaca, već protiv filozofa našeg vremena, onih koji tvrde i pripovedaju da se nema rašta baviti filozofijom, jer drže da filozofima nije zajemčena nikakva za to plata, niti kakva nagrada; kao da već samom tom rečju svojom ne dokazuju da i nisu filozofi. A budući da su u životu posve vrgnuti u trku ili za dobit ili za slavoljublje, oni i ne dokuče spoznaju istine po sebi. Dopustiću sebi, a neću se zbog toga nimalo stideti, da se pohvalim, da nikada, iz bilo koje pobude druge nisam filozofirao do iz pobude prema filozofiranju samom, da za revno učenje svoje, ni za noćno uz sveću naukovanje nisam nikada nikakvu drugu platu ili ne znam kakav drugi dobitak niti očekivao niti zajtevao osim negovanja svoga duha i spoznaje istine, mnome oduvek žarko željene. Za njome sam uvek žudio i u nju bio toliko zaljubljen, da sam, lišivši se svake javne i lične brige, celoga sebe podao onome moru razmišljanja; od njega me nikakva ...