Posts

Showing posts from 2011

Out-of-body intermezzo

Image
Ovde, oči pune misli, gubici prepuni nepoznatih - svi će bez mene morati da nađu deo neba. Neimenovani, oni što ne prezaju, lenjo čekaju svoje sparušene počasti u obliku reka nekadašnjih ljudi. A ja, ja sam ponovo pogledao preko i uhvatio "suštinu" koja me je zatim izujedala do potpunog gubitka krvi, izbrisala me do nove vitalnosti. Srušen zarad nestanka a od novog - snažnije i mladalački podlije.

Ne znajući zašto, vijali su me zaveti starina. Zov budućih bitaka bio je brži. Logika zvuka je ponovo prevladala. Da li smo jedina vrsta do koje auditivni nadražaj dopire čujnije i hitrije iz budućnosti nego iz prošlosti? Nije li to usavršeni instinkt?


Množenje je operacija pakla, a pakao se maskira u golotinju. Nešto je srušeno u meni - u svima nama.

Moram sve ponovo da izgradim. Stoga, go golcat ispuniću funkciju svakog mraka - slušati rađanje suza i dodirivati betonsku tišinu. Ispunjen veštačkim sramom, naslutio sam zagonetku
:

Zamisli samoću drugog tipa od ovog koji upoznaješ s…

Zamenjena sećanja

Image
Iznutra je vazduh bio suv i topao. Mekoća ambijentalne muzike bila je tek prateći orkestar rominjanu kiše po mermernim stubovima. Bilo joj je teško odrediti izvor - na izvestan način, sasvim odgovarajuće - međutim, isto sam zaključio i o zvuku kiše. Nešto je u načinu na koji je svaka kap pronalazila put do svoje svrhe - pada na tle - ukazivalo da pravac padanja nije obavezno potekao odozgo, sa neba. Da je višesmernost jedne obično vrlo pouzdane prirodne pojave bia jedina stvar tog dana koja se nije uklapala u moja ustaljena poimanja, možda bih se podrobnije posvetio njenom odgonetanju.

Međutim, pred sobom sam imao obavezu susreta vrlo neprijatnog karaktera. Osoba koja je trebala da nastavi moju životnu priču, kada ja to ne budem više mogao iz sasvim opravdanih razloga, nije volela da čeka. Besmisleno, pomislio sam. I tu stao, uznemirivši se malo od završetka misli koju sam slutio već dugo.

Nikada nisam bio čovek misli i dela koje bi bila usklađene sa vladajućim mišljenjem o tome kako…

Teorija kapi

Image
Čemu averzija? Krivica je jediničinih dužica samo u jednom – približile su sebi savršenstvo negativnosti. Nemati takav dar za poraz u masovnosti je trgovina prkosa za gluvi ponos. Samo oni, samo hrpa, su u beznađu. Kap nepovratno menja sastav tog nejedinstva. Kroz transparentne opne rulja, scenografije se smenjuju u toj samoparodiji, krivotvorenju moći i ispravnosti. Nečujno pucaju iracionalnosti u pobedničkom Ništa – misli neshvatljivo malog reda veličine imaju jednu funkciju: inverziju. Inverziju svega što isteklo je iz membrane početnog Jedan, što je matematičkim zločinom prenumerisano iz usahlog usamljenika ovenčanog sa 1 u beskrajne, ničim povezane integrale besmisla. Gomila...usahla stajaća baruština. Sve te rupe, sve te šupljine...nevidljivi ponori zbog kojih je 1 najsilovitija cifra. Jedina nefiktivna jasnoća.

Od svih prozaičnih strahova, krucijalan je onaj nakon saznanja da je mnoštvo zapravo silovanje Jednog. Nepodnošljivo je to razilaženje od iste niti, a zatim seča po čvo…

Čekajući vreme (In Limbo)

Image
Silom povukavši proto-misli nazad na površinu, povratio sam pažnju u pravom času.

Sada će, dakle, otpočeti sa pitanjima. Ništa me nije iritiralo u toj meri kao taj nepotrebni formalizam, ustanovljen valjda u jalovom umu nekog uskogrudog birokrate.

Nisu bili svesni problema nemoguće imaginacije. U redu, znam, kao deo našeg duhovnog prenatalnog treninga i podučavanje shematskom spoju vremena je bilo smisleno, ali ipak previše za naše još nestvoreno tkanje. Bio je ovo, ako smem da upotrebim zgodnu alegoriju, obred ekvivalentan veštačkoj selekciji novorođenčadi u jednom od drevnih gradova civilizacije kojoj ću i zvanično pripadati...Za nekoliko godina, vekova ili milenijuma, nije ni važno. U ovom stadijumu, vreme je imalo posve drugačiji smisao i važnost.

Tonom lišenim svake osujećenosti, gotovo usađenom u Ovde i Sada, jedini surogat postojanja koje nam je bilo na raspolaganju, pitanje je glasilo:

"Verujete li da slepilo nije prepreka za dobru odluku?"

Milioni i milioni nestvorenih d…

Negacija

Image
Ne – hemijska oznaka za aktivnost, za svojevrsnu i jedinu pravu punoću. Moguće, i Prvi zakon saznajne psihodinamike, konstanta zrelosti, nikada varijabla. Propusnica za pravo na mogućnosti života. Pristajanja i afirmacije, pasivne kakve jesu, podupiru se nesofisticiranom silom inercije, oblakom punim elektronskih čipova i metafizičkih munja onoga koji poništava – Negatora. Logikom veštačkih jezika, granično područje kombinatorike if_then_else smenjuje se na straži i jednih i drugih – u misaonoj dedovini skeptika, a jedino on, Negator, ima pravo na rodoslov jer sa njim se sve ukoštalo završava a cvalo započinje, sistem sa takvom propusnom membranom ima ishod pozitivnog i nečega, mahom, toplog, sladostrasno slobodnog.

Progres, u kakvom god obliku zamišljen, sigurna strela vremena, morala je biti odapeta tek nakon prvog „ne“. Odluka protivljenja je svetionik rase koja do vlastite duše dolazi posredno, preko vrstom udavljenog carstva bludi animusa i flore. Jedno odsutno odricanje erodira…