Posts

Showing posts from September, 2017

Sreten Petrović: Mit, religija i umetnost

Image
Kada je Ernst Bloh sa najdubljim filozofskim uverenjem rekao da „nema umetnosti bez mitološkog tla, i nikada je neće biti bez nekog verovanja”, dodavši da je mit trajni izvor i iskon umetnosti? [1], on je time potcrtao privrženost Šelingovoj metafizici i romantičkoj ideji njegove Filozofije umetnosti i Filozofije mitologije, da je mit osnov i inspiracija umetnosti. 
Prva polovina XIX veka u znaku je obnovljenog interesa za mitologiju i umetnost, što je posledica novih duhovnih okolnosti, u kojima se uz uspon i obogotvoravanje nauke a sa njom i nove vere u istorijski napredak koji se oslanja na tehniku, shvatilo da se nikakav pomak u budućnosti ne može učiniti na štetu tradicije i vrednosti duha koje su položene u prošlim vekovima. Zahvaljujući romantičkom poletu, shvaćena je na pravi način ideja o neophodnosti očuvanja ravnoteže između sadašnjosti i prošlosti, na kojoj je kao na epohalnom projektu, samo koju deceniju ranije, istrajavao Ž. Ž. Ruso, ustajući protiv optimistički nastroj…

Đuro Šušnjić: Religija i nauka - zbirka suvišnih uvreda

Image
Nauka je neobična pojava u ljudskom iskustvu: racionalna je, ali počiva na veri; nije dogmatična, ali ima pretpostavke; ceni autoritete, ali nije autoritarna; jeste organizacija, ali svaki njen član je slobodan; jeste ustanova, ali sumnja u sve; nije ideologija, ali brani svoje interese; nije politika, a donosi sudbonosne odluke; nije pravo, a ima stroge norme; nije etika, a zahteva moralno vladanje; nije religija, a veruje u svoju metodu; nije filozofija, a ne može bez nje i sa njom se stalno spori; nije umetnost, a otkriva sklad sveta; nije mit, a ipak to postaje; nije magija, a stvara čuda; otkriva zakone, ali ih ne propisuje; ispituje pojedinačnu pojavu, ali joj saznanje pojedinačnog nije cilj; upoznaje delove stvarnosti, ali joj celina uvek izmiče; proučava čoveka, ali ga ne razume; otkriva istine o njemu, ali se one često pokažu kao zablude. S. Frojd kaže: poslednja zabluda u nauci naziva se istinom! U Ecce homo (Evo čoveka) filozof volje za moć se pita: „Zašto sam tako pametan…

Andrej Ule: Vitgenštajn i Tolstoj o smislu života

Image
Izvorno objavljeno u časopisu "Polja"


Počeću s nekoliko važnih sličnosti između Vitgenštajnovog i Tolstojevog života. Obojica su bili rođeni u izuzetno bogatim porodicama, obojica su kasnije odbacili sve svoje bogatstvo i pokušali da žive jednostavnim i prostim životom. Obojica su veoma cenili ručni rad kao duhovno uzdignuće, svakako više nego verske obrede, studije teologije ili filozofije. Obojica su doživeli verski preobražaj u neobičnu verziju hrišćanstva lične vrste.


Tolstojevi romani, pogotovo Rat i Mir, Vaskrsenje i Ana Karenjina bili su Vitgenštajnu izuzetno važni. Jedino se još uticaj Dostojevskog (Braća Karamazovi) mogao meriti s Tolstojevim. Međutim, na Vitgenštajna su najrevolucionarnije uticali Tolstojevi filozofsko- verski spisi, naročito Jevanđelje u pismima i Ispovest. Prvu knjigu je Vitgenštajn, kao vojnik u austrijskoj vojsci, sasvim slučajno našao baš na početku Prvog svetskog rata u napuštenoj knjižari na frontu u gradu Tarnov, danas u južnoj Poljskoj. P…