Circles Squared

Kao prvi vid pistupa našoj temi, moramo razmotriti spiritualnu krizu kroz koju u ovom odlučujućem istorijskom razdoblju prolazi čovek na Zapadu i funkciju psihoanalize u toj krizi. Dok većina ljudi na Zapadu ne oseća svesno da proživljava krizu zapadne kulture (u nekoj radikalno kritičnoj situaciji većina ljudi verovatno nikad i nije svesna krize), postoji saglasnost — bar među izvesnim brojem kritičkih posmatrača — o postojanju i prirodi ove krize. To je kriza koja je opisivana kao malaise, ennui, mal du siècle, umrtvljavanje života, automatizacija čoveka, njegovo otuđenje od sebe samog, svojih bližnjih i od prirode. Čovek je sledio racionalizam do one tačke na kojoj se racionalizam izvrgao u potpunu iracionalnost. Od Dekarta (Descartes) naovamo, čovek je sve više odeljivao misao od osećanja; jedino se misao smatra racionalnom — osećanje je po samoj svojoj prirodi iracionalno; ličnost, ja, rascepila se na intelekt, koji sačinjava moje biće i koji treba da me kontroliše kao što kontr...

Proces individuacije i dvosmislenost slobode (...) Sudbinu ovog traganja možemo u potpunosti shvatiti jedino ako razumemo dijalektičko svojstvo tog procesa sve veće individuacije. Taj proces ima dva vida: jedan je da dete jača fizički, emocionalno i mentalno. U svakoj od ovih sfera rastu i intenzitet i aktivnost. U isti mah se te sfere sve više integrišu. Razvija se organizovana struktura, kojom rukovode volja i razum pojedinca. Ako tu integrisanu i organizovanu celinu jedne osobe nazovemo ličnim ja, možemo reći da je jedna strana tog sve većeg procesa individuacije porast snage ličnog ja. Razvitak individuacije i ličnosti delimice zavisi od pojedinca, ali ga u suštini određuju društveni uslovi. Jer mada izgleda da su, u ovom pogledu, razlike između pojedinaca velike, svakom društvu svojstvena je izvesna razina individuacije koju normalna osoba ne može da prevaziđe. Drugi vid tog procesa individuacije je sve veća usamljenost. Primarne veze pružaju pojedincu bezbednost i bitn...