Posts

Showing posts from April, 2015

Treća Hermesova tabla: Ključ mudrosti

Image
Mudar čovek preplavljuje svoje srce ali drži usta zatvorena. O čoveče, počuj glas mudrosti; počuj glas svetlosti. Ja, Tot Atlantiđanski,
predajem svoju mudrost, predajem svoje znanje, predajem svoje moći. Slobodno predajem ih Deci Čoveka. Predajem da i oni, takođe, mogu imati mudrost da sjaje kroz svet, iz vela noći.
Mudrost je moć, i moć je mudrost, jedno sa drugim, usavršavajući celinu.
Ne budi ponosan, O čoveče, u svojoj mudrosti. Razgovaraj sa neukima kao i sa mudrima. Ukoliko ti neko dođe pun znanja, slušaj i obrati pažnju, jer mudrost je sve.
Ne budi nem kada zlo je izgovoreno, jer Istina poput sunčevih zraka sja nad svim. On što je prekoračio Zakon biće kažnjen, jer jedino kroz Zakon dolazi sloboda čoveku. Ne pobuđuj strah, jer strah je okov, stega što veže tamu za čoveka.
Sledi svoje srce tokom života svojega. Učini više no zahteva se od tebe. Kada si stekao bogatstva, prati svoje srce, jer sve to nema svrhu, ukoliko srce ti je potišteno. Nek ne iščezne ti vreme praćenj…

William Blake Paintings

Image

Sedam hermetičkih aksioma

Image
I. Princip mentalnosti "Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma" 
II. Princip saglasnosti "Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore." 
III. Princip vibracija "Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira" 
IV. Princip polarnosti "Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine; svi se paradoksi mogu pomiriti." 
V. Princip ritma "Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve izjednačava." 
VI. Princip uzroka i posledice "Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu." 
VII. Princip pola "Pol…

Stepeni buđenja svesti

Image
Preuzeto sa sajta Iza granice

Neopdhodno je da se probudimo iz svakodnevne svesti u puno sećanje na to ko smo mi. Problem je što, čak i kada smo fizički budni, mi i dalje mentalno spavamo, nesvesni samih sebe i potpuno apsorbovani mehaničkim impulsima ili spoljnjim stimulansima, koji okivaju pažnju. Ovo stanje kompulzije, ili mentalne apsorpcije nas zadržava u neproduktivnom stanju snova.
Kada nesvesni sanjamo noću, ne postavljajući pitanja, prepuštamo se najluđim snovima. Tokom dana to maglovito stanje svesti ne nestaje automatski i čovek može i dalje biti rob bioloških impulsa, neželjenih misli i socijalnih drama.
Prvi korak ka buđenju zahteva izlaženje iz te kompulzije, tako što stičemo jedan stepen lucidnosti, mere samosvesti. U svakom trenutku možete da okrenete svoju svest ka unutra i da posmatrate sebe, smeštajući svoju svest čvršće u sadašnji trenutak. Možete posmatrati svoje misli, analizirati svoja osećanja, obratiti pažnju na senzacije svoga tela, osetiti svoj dah.
Čineći…

Bela Hamvaš: Petnaesto pismo (iz "Mađarskog Hiperiona")

Image
I gle, iz tih vremena se sačuvalo jedno celo pismo, jer ga nisam poslao: "Nalazim se u osobenoj situaciji, potpuno lud, jer te ludo volim. Ali je ova ljubav budna i pametna i zdrava. Ludo budna i ludo pametna. Dvostruka ludost, odnosno potpuno čisto ludilo. Sada sve smem. Oslobađam se, nekoliko sedmica i sve stvari su u redu, tako sam blizu tebe ako se jako ispružim, već dosežem tvoju senku. Do sada je svaki plan bio fantazija. Počev od prekjuče svaki san se ostvaruje, primičem se svojoj radosti i svojoj opasnosti. S radošću je u redu, kažeš, ali šta je opasnost? Haljina na tufne? Da. Koliko čekaju negde mene? Upravo koliko ja čekam nekoga. Samo ne razumem ako već toliko čekamo, zašto se ne susrećemo?"
Tada sam verovao sad. Odlazim kod nje i sedam u travu. Da kažem da sam stigao? Vidi. Da kažem - šta. Šta da kažem? Dobro je ovde biti? I šta da kaže ona? Pogledam je. Lepa? Ne znam. Uhvatim je za ruku. Ova ruka mi je poznata od pre rođenja. Ovaj vrat je njen vrat. Uvek je ov…

Samoća

Image
Preuzeto sa sajta Anamika Shaktii

“Sam sa sobom u svemu ostvareni, da samujem u tebi ostavi me. Da u samoći tobom ispunjenoj, prati me misao o tebi, božanstvena”
Unatoč upornim pokušajima Uma da objasni ili prenese osećaj Samoće, rečima ili slikama, sve što Um zapravo može, jeste ostati zaglavljen u svojoj nemoći. Samoća je Stanje koje je isto za sve, no um svakog čoveka ga tumači različito.
Za um čije se postojanje temelji na vezanosti i koji nalazi utočište i osećaj sigurnosti samo kroz potvrdu i interakciju sa spoljnim svetom, stanje Samoće ima ultimativno zastrašujuće delovanje. Ovakav um prepoznaje i tumači osjećaj Samoće kao nestajanje, usamljenost i fizičku otuđenost od sveta.
No, što je sa čovekom koji krenuo u otkrivanje sebe?
Ostvariti i izgrađivati, duboki odnos sa osjećajem sopstvene Samoće neminovan je korak na stazi svakog Tragaoca. Biti bez Otpora sam sa sobom, preduvjet je za postizanje Cjelovitosti, iako Samoća kao Stanje, nije vezano za fizičku izolaciju, ona je …

Chris Frazer

Image

Erih From: Čovek se odrekao postizanja ljubavi, smernosti i poštovanja života

Image
Kao prvi vid pistupa našoj temi, moramo razmotriti spiritualnu krizu kroz koju u ovom odlučujućem istorijskom razdoblju prolazi čovek na Zapadu i funkciju psihoanalize u toj krizi. Dok većina ljudi na Zapadu ne oseća svesno da proživljava krizu zapadne kulture (u nekoj radikalno kritičnoj situaciji većina ljudi verovatno nikad i nije svesna krize), postoji saglasnost — bar među izvesnim brojem kritičkih posmatrača — o postojanju i prirodi ove krize. To je kriza koja je opisivana kao malaise, ennui, mal du siècle, umrtvljavanje života, automatizacija čoveka, njegovo otuđenje od sebe samog, svojih bližnjih i od prirode. Čovek je sledio racionalizam do one tačke na kojoj se racionalizam izvrgao u potpunu iracionalnost. Od Dekarta (Descartes) naovamo, čovek je sve više odeljivao misao od osećanja; jedino se misao smatra racionalnom — osećanje je po samoj svojoj prirodi iracionalno; ličnost, ja, rascepila se na intelekt, koji sačinjava moje biće i koji treba da me kontroliše kao što kontr…

Arsenije Tarkovski: Poezija iz filma "Ogledalo"

Image
Svaki trenutak naših susreta
slavili smo kao bogojavljanje
sami na ovom svetu
a Ti, hrabrija i lakša si bila
od ptičjeg krila
stepenice si vrtoglavo preskakala
 i kroz vlažni jorgovan
vodila u svoje carstvo
sa druge strane ogledala.

Kada bi pala noć
milost si bila meni poklonjena –
kroz oltarska vrata otvorena
tvoja nagost u mraku je sijala
i polako se naginjala...

I budeći se govorio sam:
“Budi blagoslovena”
znajući za smelost mog blagoslova
a ti si spavala
i plavetnilom vasione
kapke da ti dodirne
pružao se jorgovan sa stola;
i plavetnilom dodirnuti kapci
bili su mirni i ruka topla;
a u kristalu su pulsirale reke
pušile se planine
svetlucala mora
kristalnu kuglu na dlanu si držala
na tronu spavala
i Bože paravedni:
 bila si moja.

Probudila si se
i preobrazila svakodnevni ljudski rečnik
i govor se napunio zvonkom snagom
a reč “Ti” - dobila novi smisao
 i značila: Care
na svetu se sve promenilo
čak i obične stvari:
lavor, bokal -
dok je između nas
kao na straži
stajala slojevit…

Abraham Maslov: Čovek mora da bude ono što može da bude

Image
Iz teoloških rasprava o oholosti i nadmenosti, iz fromovskih teorija o opažanju lične iskrenosti prema sopstvenoj prirodi, iz rodžerijanskog rada o Ja, iz radova esejista kao što su Ain Rend, kao i iz drugih izvora, saznajemo o opasnostima koje se javljaju kada se samocenjenje zasniva na mišljenju drugih ljudi, a ne na stvarnoj sposobnosti, kompetetnosti i doraslosti zadatku. Najpostojanije a stoga i najzdravije samocenjenje zasniva se na zasluženom poštovanju od strane drugih, a ne na spoljašnjoj slavi, glasovitosti i neopravdanom laskanju. Čak je i ovde korisno razlikovati postojeću kompetenciju i postignuće zasnovane na pukoj snazi volje, odlučnosti i odgovornosti, od one koja dolazi prirodno i lako iz nečije sopstvene prave, unutrašnje prirode, nečije konstitucije, biološke kobi ili sudbine ili, kako to Hornajeva kaže, iz nečijeg stvarnog Ja a ne iz idealizovanog, lažnog Ja.
Čak i kada su sve ove potrebe zadovoljene, mi još uvek možemo često (ako ne i uvek) očekivati da će se us…

Struktura stava

Image
Preuzeto sa sajta Anamika Shaktii

Kroz proces proučavanja Stavova koje imamo, neminovno dolazimo do zaključka da oni postoje vezano uz gotovo sve što čime smo okruženi. Stavovi se svakako dele na čvrste, srednje i neutralne (slabe ili lako promenjive).
Čvrsti Stavovi tvore Strukturu naše spoljašnje, prilagođene Ličnosti (čitaj Lažne Ličnosti), koja nam pomaže da opstanemo u svetu koji nas okružuje. Ovi Stavovi najčešće uključuju u sebe osećaj da smo u pravu, osećaj sigurnosti, i potvrdu ispravnosti. Ono što je suptilno provučeno kroz čvrste Stavove je osećaj pripadnosti, bilo da je to grupa istomišljenika, društvo, nacija, ideologija. Ova vrsta Stavova unutar sebe, ako dovoljno pažljivo Posmatramo u pozadini krije snažnu identifikaciju i upravo to je ono što bilo kojem Stavu određujuje ČVRSTINU. Ono što svako za sebe mora otkriti u Radu sa Stavovima jeste, koje su to Identifikacije prisutne u pozadini zauzimanja čvstog Stava. Lažna Ličnost i delovi unutar Strukture koje zauzima lako …

Pogrešnost

Image
Preuzeto sa bloga Anamika Shaktii

Ono što utiče na duboko usađen osećaj Pogrešnosti unutar čoveka jeste njegovo temeljno ne poznavanje njegove Prirode.
Pogreška je Umna tvorevina nastala iz ne-Razumevanja.
Kao što lav vidi plen, gazela vidi predatora i unutar njihove stvarnosti ne postoji osećaj pogrešnosti. Čovek za razliku od životinje, često nije u stanju osetiti ulogu koju ima u odnosu na svet,niti Sebe unutar njega, uporno pokušavajući da se formira i prilagodi utjecajima koje dobija, u potpunosti zanemarujući osećaj koji dolazi iz njegovog Istinskog, Autentičnog dela.
Pogrešnost ne postoji.
Ne bitno da li Posmatramo naš Unutarnji svet ili Spoljašnji (jer doista nema razlike), ono što nas uvlači u reakciju na viđeno, jeste Stav, sviđanje ili ne sviđanje toga čemu Svedočimo i Identifikacija koja dolazi iz toga. Mišljenje je bazirano na stepenu Razumevanja koje nam omogućuje širina Svesti koja obitava unutar nas. Svest je konstantno ugrožena kroz svoju sklonost ka prijanjanju i…

Borislav Pekić: O duhu

Image
Jednom pokrenuti duh, ne stvara svoje istorijske oblike iz nečeg drugog osim svojih intimnih stanja, ne iz gradiva koje prožima, nego iz impulsa koji ga prožima. Biljka koja raste samo iz svog semena, raste onoliko koliko joj dopušta njegova priroda.
Kultura je analogna biljki. Ona traje koliko i moć prasemena. Duh je primoran da iscrpi svu energiju u oblicima koje stvara, pre nego što mu bude dopušteno da iščezne. 
Duh je tropski cvet kome je potrebno naročito podneblje, da bi opstao. Postoje ljudi čije prisustvo rascvetava duh, i oni koji ga sprže poput mraza.
Ako smo mi zaista materijalnog porekla, i ako smo zaista samo prašina koja se prašini vraća, čitava naša duhovna istorija nije ništa drugo do uzaludan i očajnički protest protivu ove kosmičke špekulacije … 
Ja sam ubeđen da je duh premoćan i da snaga duha vodi svet. 
Tragedija ljudskog duha je amnezija vrste. Prvorodni greh tako simbolično i duboko izražen u priči o izgubljenom raju, prvorodni greh koji se, zaprvo, sastojao …

Rene Genon: Ništa ne može prevladati moć istine

Image
Oni koji budu iskušavani obeshrabrenjem moraju znati da ništa od svega što je izvršeno u ovom poretku stvari ne može biti nikada izgubljeno; moraju znati da haos, greške i tama mogu samo prividno i trenutno trijumfovati; moraju znati da svi delimični i prolazni poremećaji nužno nužno učestvuju u uspostavljanju velike, totalne ravnoteže i da ništa ne može konačno prevladati moć istine. (...)  Izvesno je da se postavlja pitanje zašto ciklični razvoj treba da se vrši u silaznom pravcu, od superiornog ka inferiornom, dakle u smislu koji je sušta negacija ideje "progresa", kako tu ideju moderni shvataju. Činjenica je da razvoj svake manifestacije neophodno implicira sve veće udaljavanje od principa iz koga ona potiče. Polazeći od najviše tačke, na, po sili stvari, teži dole, i poput teških tela tome teži sve većom brzinom, do tačke zastoja. Taj pad može biti okrarakterisan kao jedna progresivna materijalizacija, budući da izvorni princip ima svoj izraz u čistoj duhovnosti.

Bela Hamvaš: Budnost

Image
Будност је метафизичка осетљивост човека. Мета фисика пак значи: изнад природе. Натприродна осетљивост која гледа и види и зна чак и оно што је недоступно за чула. Будан је онај који види изван појава чула, ума, осећања, страсти. Константна ознака Буде јесте - савршено будан. Али и сама реч буда значи духовну будност. Будан сањар. Он је одбацио све врсте сна, не спава више ни чулима, ни страстима, ни умом, ни жељама. Отвореност бивства има четири главна правца: први је отворен према натприродном свету који се налази с оне стране природе; други је отворен према бивству другог света који се налази с оне стране живота; трећи је отворен према мистеријама душе; четврти је отворен према свим живим бићима, у првом реду према другом човеку. Први правац отворености је метафизика; други је веза са светом мртвих; трећи је вечност за мистерије; четврти је непосредност у заједници.
У последње време настало је прилично велико неповерење према многостраности древног великог човека, па ј…

Posvećenost i kapacitet za čudesno

Image
Prodaj svoju pamet i kupi očaranost; Pamet je samo gledište, očaranost je instinkt. - Rumi
Među instrumentima oslobođenja, vrhovni instrument je posvećenost. Kontemplacija pravog oblika istinskog Sopstva je posvećenost. - Shenkara, vedantski svetac i filozof
Svet koji smo poznavali kao deca je za nebrojenu većinu nepovratno iščezao. U tom kratkotrajnom periodu dremeža netaknute svesti, kada vreme nije tok jer su događaji i zbivanja lišeni šablona "uzrok-posledica", potraga za čudesnim bila je raison d'etre i uvek se okončavala uspehom. Postoji jedan pomalo poetičan truizam u zapažanju da je novorođeni čovek star onoliko koliko je stara i istorija, "civilizacija", ili makar njen sakralni aspekt. Onaj aspekt koji ispredao prve mitologije i ispovedao odanost čudu, kao čovekovu dužnost na putu etičkog savršenstva i uspostavljanju ravnoteže između saznajnog i verujućeg.
Po sazrevanju, pojedinci posebnog kova ne zaboravljaju ova nemapirana sazvežđa svoje davne proš…

Emil Sioran: Automat

Image
Dišem zbog predrasuda. Posmatram ideje kako se grče, dok se pustoš samoj sebi smeši... Sa nestankom znoja u prostoru, i život prestaje; pri najmanjem prostaštvu, oživljava: jedan trenutak je dovoljan.
Kad čovek obrati pažnju na sopstveno postojanje, oseća se poput začaranog ludaka koji bi da prepadne svoje ludilo, da ga imenuje. Navika ublažava naše čuđenje što postojimo: tu smo, i teraj dalje, imamo svoje mesto u ludnici postojanja.
Budući konformista, ja živim, pokušavam da živim, tako što oponašam druge, poštujući pravila igre, užasavajući se originalnosti. Rezignacija automata: pretvaraš se da si strastan, a potajno se smeješ tome; priklanjaš se konvencijama samo zato da bi ih mogao krišom gaziti; uveden si u sve protokole, a prebivališta u vremenu nemaš; čuvaš obraz onda kada bi ga neophodno valjalo izgubiti...
Onaj ko sve prezire valjalo bi da izgleda savršeno dostojanstveno, a da i druge i sebe podstiče na greh: tako će uspešnije odigrati ulogu lažno živog čoveka. Zašto bis…

Lešek Kolakovski: Četiri ugaonika

Image
Na četiri ugaonika oslanja se ova kuća u kojoj, patetično govoreći, stanuje ljudski duh. A to su:
Razum  Bog  Ljubav  Smrt
Svod kuće je Vreme, najobičnija i najtajanstvenija stvarnost na svetu. Od rođenja vreme nam izgleda kao najobičnija realnost, na koju smo najviše naviknuti (Nešto je bilo i prestalo je da bude. Nešto je bilo takvo, a ne drugačije. Nešto se dogodilo juče ili pre jednog minuta i više nikada, nikada se ne može vratiti).
Vreme je, dakle, najobičnije, ali i najužasnije. Četiri pomenuta bitka su načini naše borbe s tim užasom.
Razum treba da nam služi za otkrivanje večnih istina, otpornih na vreme. Bog ili apsolut je bitak koji ne poznaje prošlost niti budućnost, već sve sadrži u svom „večnom sada“.
Ljubav, intenzivno doživljavana, takođe se oslobađa prošlosti i budućnosti, ona je koncentrisana i iskuljučena sadašnjost. Smrt je kraj te vremenosti, u koju smo bili uronjeni u svom životu i možda, kao što naslućujemo, ulazak u drugu vremenost, o kojoj ništa (skoro ni…

Film: The Life Of Zen Master Dogen

Image
Film je biografija japanskog učitelja Zena, posle njegovog putovanja u Kinu. On je zaslužan za renesansu Zena u Japanu.