Gomila i množinski čovek
Sociologija kao nauka je u roku od jednog veka premostila izdašan put od discipline koja se tek hvatala u koštac sa svetom koji je ubrzano metamorfozirao u društvenu košnicu do pomeranja fokusa sa homogenosti grupe na heterogenost individue. Dvojica sunarodnika, Francuza, svaki na svom kraku vremena, aktivno su doprineli shvatanju fenomena mnoštva. Srodno, ali i apsolutno drugačije. Pokušaćemo da napravimo jednu skokovitu logičku (iz sve snage se nadam, i zanimljivu) paralelu između dva tipa jedne iste pojave – masovnosti: akterovom odgovoru na masu kao interakciju sa grupom drugih aktera i na višestrukost prirode samog pojedinca. Čovek u masi i masa u čoveku. Godine su 1895. i 1998. Čovek XIX veka je iza sebe već imao zapaljivu i sve učestaliju istoriju previranja u kojoj je moć mase vrtoglavo rasla. Intenzivno raslojavanje i sve osetnije diferenciranje modernog društva učinilo je da kohezivna sredstva gomile budu sve više kratkoročni i emotivni faktori, uz one dubinske,...