Circles Squared

Radosti sticanja, već u zavisnosti od prirode onoga što se stiče, međusobno su jedinstvenih aroma i dugoročnih efekata. Jedna od tih radosti, kao i sve drugo, se ističe. Momenat prepoznavanja novog znanja, otkrovenje, u sebi sadrži jednu kategoriju, jedan kvalitet na intersekciji estetike i etike. To jeste Lepota u svoj svojoj mnogostranosti, ali i konkretnoj svežini noviteta - noviteta koji znatiželjnom umu donosi preporod svoje vrste. Reformiše ga, otvara nova gledišta i ka spolja i ka unutra. Pažljivom duhu pruža priliku za ponovnu afirmaciju sopstva. James Turell Ekstaza, od grčkog ekstasis - biti izvan sebe - jeste česta nuspojava ove pojave, tzv. "Eureka efekta". Uzdići se izvan sebe, u smislu bivanja boljom osobom nakon tog iskustva. Plotin ju je smatrao "kulminacijom ljudskih mogućnosti", mistici sviju religija se na nju pozivaše tijekom svojih momenata divinacije. Za ekstazu se može reći da je neobuzdani, razuzdani, anarhistički pratilac samog p...

Čini se da postaje rutina da sa svakim novim prodorom u neurologiji postajemo za pedalj bliži shvatanju korelacije između melanholičnog temperamenta – tendencije ka tugi pa čak i depresivnosti – i intelekta. Svakodnevnica nas, podjednako ili ne, osvešćuje u istom pogledu (nikoga od nas ne zaobilazeći utom) onom posebnom vrstom izoštrenosti uma i visokog leta misli u tamnim časima nesreće. Svi smo, makar jednom, iskusili sticanje prosvetljenja kroz mrak. Zašto je misaoni proces obavijen opnom prateće sete? "Niko, ništa, ne može proverljivo da prodre u moje misli. Mogu u potpunosti da ih prikrijem. Nikakva bliskost, biološka, emocionalna, seksualna, ideološka, neće nam omogućiti da rastumačimo, izvan svake sumnje, misli drugoga. Nemamo nesumnjiv dokaz o mislima koje su u datom trenutku nastale. Sposobnost da se laže, izmišlja i glumi, svojstvena je našoj ljudskosti." (Slika: Joseph Sudek) Ovaj članak neće biti rezime nekih od brojnih radova MRI-a (magnetic resonance...

I – Psalm     Ne – hemijska oznaka za aktivnost, za svojevrsnu i jedinu pravu punoću. Moguće, i Prvi zakon saznajne i delatne psihodinamike, konstanta zrelosti, nikada varijabla. Propusnica za pravo na mogućnosti života.      Pristajanja i afirmacije, jalove i pasivne kakve jesu, podupiru se nesofisticiranom silom inercije, oblakom punim elektronskih čipova i metafizičkih munja onoga koji poništava – Negatora. Logikom veštačkih jezika, granično područje kombinatorike if_then_else smenjuje se na straži i jednih i drugih – u misaonoj dedovini skeptika, a jedino on, Negator, ima pravo na rodoslov jer sa njim se sve ukoštalo završava a cvalo započinje; sistem sa takvom propusnom membranom ima ishod pozitivnog i nečega, mahom toplog, sladostrasno slobodnog. Napredak i rast, u kakvom god obliku zamišljeni, sigurna strela vremena, morala je biti odapeta tek nakon prvog „ne“. Jer samoostvarenje, život u skladu sa zahtevima iznutra, zri samo u semenju prkosa....

Ja ne računam s tim da se naš filozofski ili metafizički jezik može poboljšati do te mere da obuhvata nešto što dosad nismo uspevali da obuhvatimo, ili da bude u stanju da stvarnost koja nam je potpuno nepoznata obuhvati. Jasno je da svet vidimo kroz jezik. Jezik nije samo sredstvo komunikacije, on nam takođepruža sliku sveta. Naše saznanje je jezičko saznanje, dakle uvek postoji opasnost da ne budemo svesni do koje mere jezik iskrivljuje stvarnost, jer stvarnost poznajemo kroz jezik. Ono što govorimo o Bogu, Apsolutu, konačnoj stvarnosti jezički nije obuhvatljivo, premda moramo koristiti jezik. Ne možemo jednostavno da ćutimo, ali ne možemo ni da računamo s tim da zahvaljujući jeziku dopiremo do neke apsolutne, krajnje stvarnosti. To je jednostavno tako.Trudimo se da se nađemo tamo gde stvarno ne možemo da se nađemo, mada nam je stalo da se tamo nađemo. To nije nešto za šta postoji lek. U tom pogledu naša saznajna situacija se nije mnogo promenila od vremena Pseudodionizija koji je ...

Kosmos zapravo znači ''ukras'', ''dekor'', ono što je ''uređeno'' i dekorativno usled svoje uređenosti. Odatle je nastao prelaz na celo uređeno zvezdano nebo i Zemlju koja je njime okružena i naše je prebivalište. Kosmologija je sada dakle povezana s takvim redom koji doslovno obuhvata svet. To je svakako onaj red u koji su se ugledale sve kulture. Danas mnogo znamo o pradavnim zvezdarnicama, otkrivenim na irskom ili škotskom tlu ili drugde, iz neodredivo starih milenijuma, o kojima nema nikakve druge predaje. Jasno je da se zezdano nebo promatralo oduvek i da je pružalo temeljnu orijentaciju u mnogim čovekovim životnim situacijama. Kosmologija je povezana s tim čudesnim redom, koji je zbog svoje uzorne tačnosti dopuštao znanje. On je bio vidljiva matematika, vidljiva i nečujna muzika. Planetarni sistem i udaljenosti u njemu bio je sve to za grčke početke astronomske spoznaje. Do visokog srednjeg veka sve se to označavalo nazivom mu...