Posts

Showing posts from July, 2015

Oto Vajninger: O krajnjim životnim svrhama (odlomak)

Image
Suština nauke 

Nemačka reč za nauku, Wissenschaft, dolazi od reči Wissen, znanje. S pojmom znanja, kad se primeni na svet, odmah proističe pitanje: koliko čovek može znati? Pothvat nauke kaže, i misao koja se u njoj nalazi glasi: čovek može sve znati. On to može, jer to hoće. U ideji nauke, kao i u svim istorijskim pokušajima da se ona ostvari, uvek se, besno i naivno, ili nepokolebljivo i sa svešću o cilju, sa detinjskom smelošću ili sa muževnim prkosom, nalazi zahtev: sve ili ništa. Tako i Gete individualno za Fausta postavlja problem: moći znati sve ili ništa.
Pojam znanja nauka ne istražuje, ne ispituje ga. On je njena pretpostavka, njen uslov, koji ne može staviti u pitanje. Ona samo pita da bi potvrdila znanje, ne da bi ga stavila u pitanje. Sokrat i Kant, koji zapinju već pri pitanju šta je znanje, nisu njeni ljudi. Ona juriša napred, i cilj joj je dat. Jer ona ima jednog neprijatelja, a to je vera, vera u najširem značenju. Neko činjenično stanje može se potvrditi na dva nači…

Urlike Jureit: Žaljenje kao "samorefleksija u izgubljenom drugom" (odlomak)

Image
U mali broj tekstova koji premošćuju jaz između metapsiholoških konstrukcija tuge i empirijskih, uglavnom ne-teorijskih posmatranja, ubraja se delo Edite Jakobsen.Vođena potrebom da Frojdovo ekonomističko posmatranje dopuni i usavrši preko iskustva, Jakobsonova u ovoj knjizi raspravlja o svojim kliničkim iskustvima sa raznim oblicima tuge. Pri tom, baš zato što se oslanja na iskustvene podatke, ona dolazi do taktičkog, ali istovremeno otvorenog i odlučnog suprotstavljanja Frojdovim tezama. Tuga i žalost su njene paradigmatične konstelacije „raspoloženja“, koga ona razlikuje od „na predmet usmerenih stanja“3, zasnovanih na agresivnim i libidonoznim stavovima. Za razliku od ovih stanja „u raspoloženjima se probuđeni događaji prenose na sve predmete i načine doživljavanja. Stoga raspoloženja čitavom spoljašnjem svetu, a sa njim i našem „ja“, pružaju posebnu obojenost. Budući da raspoloženja omogućuju postepeno rasterećenje ili pražnjenje na mnogim predmetima, i prihvatanje stvarnosti, o…

В. Меденица: Истина је јестина, Алетеја, вечнаја памјат

Image
Изворно објављено у часопису "Зенит"
Читање је синовски однос, верујући, васкрсавајући однос који тражи дечју отвореност срца према књигама у којима су похрањени наши преци, наши „духовни родитељи“. Јер „не живи човек само од хлеба“, он живи и од логосне хране.

У чланку „Музеј, његова мисија и смисао“, Николај Фјодоров је на једном месту написао да онај ко иза књиге не види аутора, чија мисао није способна да са самог дела пређе на аутора, не поступа нормално ни у интелектуалном, ни у моралном смислу – не поступа синовски. Овим је Николај Фјодоров указао на присуство личности у тексту, на огромну одговорност читаоца спрам текста који је дело личности, али и на саму бит читања као „васкрсавајућег“ чина, чина који „оживљава“, ослобађа онога ко је „заточен“ унутар корица властитог самосведочења. Свака књига је самосведочење, она је, макар и несвесно, макар била и чисто теоријска, сведочење себе пред Истином. Читалац је одговоран пред Истином, пред личношћу, и поступаће синовски…

Жорж Валоа: Филозофија ауторитета (одломак)

Image
Божански човек

Он је од оних људи за које жеља господара уопште није покретач акције. Ти људи делују и усмеравају; они црпе своју енергију и енергију другог; они увећавају богатство групе којој припадају, али презиру вишак вредности који им се враћа. Они дају пуно, а примају мало. И пошто уопште не чувају за себе добит од својих активности, не плаше се могућности да им исти буде одузет.
Управо на овај начин, не радећи дакле ни из жеље за поседовањем, а ни из страха од губитка, овакви људи успевају да умакну заједничком начелу свих људи: они су као богови који се сами одлучују на акцију и због тога их људи и називају "херојима" или "полубоговима". Пошто смо ми данас веома далеко од безазлености но што су били ти народи, веома нерадо се одлучујемо да тим "над-људима" доделимо те ласкавe називе; "човек геније", рећи ћемо понекад са срџбом; "амбициозан", "охол", "човек-чудовиште", кажу они разочарани завидници међу нама,…

Herbert Markuze: Eros i civilizacija (odlomak)

Image
Freud pripisuje osjećaju krivnje presudnu ulogu u razvoju civilizacije; štaviše, on uspostavlja međuodnos između napretka i narastajućeg osjećaja krivnje. On izlaže svoju namjeru da »predoči osjećaj krivnje kao najvažniji problem u evoluciji kulture, i da saopći da se cijena napretka u civilizaciji plaća gubitkom sreće, putem povećanja osjećaja krivnje.«1 Freud nekoliko puta naglašava da, kako civilizacija napreduje, osjećaj krivnje se »dalje pojačava«, »povišuje«, i »sve je veći«.2 Dokaz koji Freud navodi je dvostruk: prvo, on ga analitički izvodi iz teorije nagona, i, drugo, on nalazi da teorijsku analizu potkrepljuju velike bolesti i nezadovoljstva suvremene civilizacije: prošireni ciklus ratova, posvudašnje proganjanje, antisemitizam, genooid, licemjerje, i naturanje »iluzija«, težak rad, bolest i bijeda usred sve većeg bogatstva i znanja.
Dali smo kratak pregled pretpovijesti osjećaja krivnje; »njegovo podrijetlo je u Edipovu kompleksu i nastao je u vrijeme kad je udruženje bra…

Samo-zaborav: Cilj i Motiv Unutarnje Evolucije

Image
Preuzeto sa Bhearava Kaala

Čovjek zaboravlja zašto je tu gdje se nalazi (u Učenju ili Radu). Kao što zaboravlja ono što ga je jučer morilo dolaskom novog dana, dolaskom finih i ugodnih trenutaka. Zbog toga Učenje uvijek započinje negativnim pristupom. Motivacija ulaska u određenu disciplinu skoro uvijek je negativna. Negativna u smislu želje, očekivanja da se razriješi nešto što nas ugrožava u nekim specifičnim trenutcima, neko zlo, loše, nešto što u sebi ne možemo da prihvatimo. Time, Cilj postaje nešto pozitivno, iako i on može biti temeljno Negativan-Pozitivan proces. Motiv ulaska u učenje može biti želja da se riješimo nekog dijela sebe koji ne volimo, koji nam se ne sviđa, određenih navika, mehanizama i samim tim cilj postaje – “negativno-pozitivno” – želja da se bude u miru sa sobom, želja da se bude ujedinjen, ili neka druga očekivanja koja imamo u vezi procesa Učenja u koje smo ušli. Ta dva kretanja – od jednog ka drugom – može biti povezano sa nižim elementom u Tantri nazvanim…