Circles Squared

Iznutra je vazduh bio suv i topao. Mekoća ambijentalne muzike bila je tek prateći orkestar rominjanu kiše po mermernim stubovima. Bilo joj je teško odrediti izvor - na izvestan način, sasvim odgovarajuće - međutim, isto sam zaključio i o zvuku kiše. Nešto je u načinu na koji je svaka kap pronalazila put do svoje svrhe - pada na tle - ukazivalo da pravac padanja nije obavezno potekao odozgo, sa neba. Da je višesmernost jedne obično vrlo pouzdane prirodne pojave bia jedina stvar tog dana koja se nije uklapala u moja ustaljena poimanja, možda bih se podrobnije posvetio njenom odgonetanju. Međutim, pred sobom sam imao obavezu susreta vrlo neprijatnog karaktera. Osoba koja je trebala da nastavi moju životnu priču, kada ja to ne budem više mogao iz sasvim opravdanih razloga, nije volela da čeka. Besmisleno, pomislio sam. I tu stao, uznemirivši se malo od završetka misli koju sam slutio već dugo. Nikada nisam bio čovek misli i dela koje bi bila usklađene sa vladajućim mišljenjem o tome k...

Silom povukavši proto-misli nazad na površinu, povratio sam pažnju u pravom času. Sada će, dakle, otpočeti sa pitanjima. Ništa me nije iritiralo u toj meri kao taj nepotrebni formalizam, ustanovljen valjda u jalovom umu nekog uskogrudog birokrate. Nisu bili svesni problema nemoguće imaginacije. U redu, znam, kao deo našeg duhovnog prenatalnog treninga i podučavanje shematskom spoju vremena je bilo smisleno, ali ipak previše za naše još nestvoreno tkanje. Bio je ovo, ako smem da upotrebim zgodnu alegoriju, obred ekvivalentan veštačkoj selekciji novorođenčadi u jednom od drevnih gradova civilizacije kojoj ću i zvanično pripadati...Za nekoliko godina, vekova ili milenijuma, nije ni važno. U ovom stadijumu, vreme je imalo posve drugačiji smisao i važnost. Tonom lišenim svake osujećenosti, gotovo usađenom u Ovde i Sada, jedini surogat postojanja koje nam je bilo na raspolaganju, pitanje je glasilo: "Verujete li da slepilo nije prepreka za dobru odluku?" Milioni i milioni nestvoren...

Ne – hemijska oznaka za aktivnost, za svojevrsnu i jedinu pravu punoću. Moguće, i Prvi zakon saznajne psihodinamike, konstanta zrelosti, nikada varijabla. Propusnica za pravo na mogućnosti života. Pristajanja i afirmacije, pasivne kakve jesu, podupiru se nesofisticiranom silom inercije, oblakom punim elektronskih čipova i metafizičkih munja onoga koji poništava – Negatora. Logikom veštačkih jezika, granično područje kombinatorike if_then_else smenjuje se na straži i jednih i drugih – u misaonoj dedovini skeptika, a jedino on, Negator, ima pravo na rodoslov jer sa njim se sve ukoštalo završava a cvalo započinje, sistem sa takvom propusnom membranom ima ishod pozitivnog i nečega, mahom, toplog, sladostrasno slobodnog. Progres, u kakvom god obliku zamišljen, sigurna strela vremena, morala je biti odapeta tek nakon prvog „ne“. Odluka protivljenja je svetionik rase koja do vlastite duše dolazi posredno, preko vrstom udavljenog carstva bludi animusa i flore. Jedno odsutno odricanje erodir...