Circles Squared

Silom povukavši proto-misli nazad na površinu, povratio sam pažnju u pravom času. Sada će, dakle, otpočeti sa pitanjima. Ništa me nije iritiralo u toj meri kao taj nepotrebni formalizam, ustanovljen valjda u jalovom umu nekog uskogrudog birokrate. Nisu bili svesni problema nemoguće imaginacije. U redu, znam, kao deo našeg duhovnog prenatalnog treninga i podučavanje shematskom spoju vremena je bilo smisleno, ali ipak previše za naše još nestvoreno tkanje. Bio je ovo, ako smem da upotrebim zgodnu alegoriju, obred ekvivalentan veštačkoj selekciji novorođenčadi u jednom od drevnih gradova civilizacije kojoj ću i zvanično pripadati...Za nekoliko godina, vekova ili milenijuma, nije ni važno. U ovom stadijumu, vreme je imalo posve drugačiji smisao i važnost. Tonom lišenim svake osujećenosti, gotovo usađenom u Ovde i Sada, jedini surogat postojanja koje nam je bilo na raspolaganju, pitanje je glasilo: "Verujete li da slepilo nije prepreka za dobru odluku?" Milioni i milioni nestvoren...

Ne – hemijska oznaka za aktivnost, za svojevrsnu i jedinu pravu punoću. Moguće, i Prvi zakon saznajne psihodinamike, konstanta zrelosti, nikada varijabla. Propusnica za pravo na mogućnosti života. Pristajanja i afirmacije, pasivne kakve jesu, podupiru se nesofisticiranom silom inercije, oblakom punim elektronskih čipova i metafizičkih munja onoga koji poništava – Negatora. Logikom veštačkih jezika, granično područje kombinatorike if_then_else smenjuje se na straži i jednih i drugih – u misaonoj dedovini skeptika, a jedino on, Negator, ima pravo na rodoslov jer sa njim se sve ukoštalo završava a cvalo započinje, sistem sa takvom propusnom membranom ima ishod pozitivnog i nečega, mahom, toplog, sladostrasno slobodnog. Progres, u kakvom god obliku zamišljen, sigurna strela vremena, morala je biti odapeta tek nakon prvog „ne“. Odluka protivljenja je svetionik rase koja do vlastite duše dolazi posredno, preko vrstom udavljenog carstva bludi animusa i flore. Jedno odsutno odricanje erodir...