Aristotel: Težnja za spoznajom

TEŽNJA ZA SPOZNAJOM

Svi ljudi po prirodi teže za znanjem. Dokaz je zadovoljstvo u osetljivim percepcijama. Pri tim, naime, percepcijama- i to zbog njih samih nezavisno od koristi- ljudi osećaju zadovoljstvo, a najviše od svih pri onoj koja se spoznaje očima. Jer, ne samo da bi smo mogli da radimo, nego i onda kad ne nameravamo ništa da radimo čulo vida, kako da kažem, cenimo najviše od svih ostalih. Razlog je, pak, tome što od svih čula oči nam najviše pomažu da nešto spoznamo i uočima neke razlike. Po prirodi, dakle, živa bića imaju moć percepcije. Međutim, iz te moći u nekima od njih ne nastaje sećanje, a u drugima nastaje. Stoga su poslednja bića inteligentija i više razborita od onih koji nemaju sposobnost sećanja. Sva ona bića koja ne mogu da čuju zvukove- pčele, na primer ili druge vrste takvih bića- razborita su, ali nesposobna za učenje. Uče, ipak, ona živa bića koja uz sećanje imaju i čula. Zato ljudski rod živi još umećem i razboritim mišljenjem.

Iz sećanja ljudi steču iskustvo, pa mnoga sećanja o jednoj stvari dobivaju moć iskustva. Stoga se čini da je iskustvo gotovo slično znanju i umeću, a ljudi znanje i umeće steču iskustvom.

Graditelje i rukovodioce (na primer) u svakom poslu više cenimo i smatramo da više znaju nego manualni radnici i da su mudriji jer znaju uzroke onoga što rade dok ovi, kao nešto neduhovno, rade i ne znajući šta rade kao što i vatra gori, a ne zna da gori. Neduhovna bića, po svojoj prirodi rade u svojoj vrsti, a manualni radnici po navici, pritom da neko nije mudriji po tome koliko je vešt u praktičnom poslu, nego po tome koliko ima pojma o nečemu i zna za uzroke. Od tih iskustava i spoznaji postavljani su kroz istoriju, temelji mnogim naukama ali i matematici. Očito je, dakle, da je mudrost nauka koja se bavi određenim uzrocima i principima.

REDOSLED DUŠEVNIH SPOSOBNOSTI

Od duševnih sposobnosti jednim bićima pripadaju sva, nekima par njih a nekima samo jedna. Među te sposobnosti ubrojili smo sposobnost hranjenja, opažanja, kretanja u mestu i razmišljanja. Biljke imaju samo sposobnost hranjenja, a druga bića i sposobnost opažanja. Ako, ipak, imaju sposobnost opažanja imaju i sposobnost požude je prohtev, želja i volja. Sve životinje imaju bar jedno čulo- čulo dodira. Onome kome pripada bar jedno čulo, pripada i bol, ugodne i neugodne situacije, a ko ima to, ima i prohtev, jer prohtev je želja za ugodnim. Jasno je da o duši možemo imati jedan isti pojam kao i o geometrijskom liku. Jer, niti u geometriji ima lika osim trougla i od njega izvedenih likova niti ovde ima duše bez duševnih sposobnosti. I kod likova se može naći opšti pojam koji će pristajati svima, ali neće biti svojstven nijednom pojedinačnom liku. Isto tako je i kod duša. Stoga treba istraživati kakve duše pripadaju različitim bićima; kakva biljci, kakva čoveku i životinji. Treba da razmotrimo zašto je takav odnos u redosledu duša. Bez sposobnosti hranjenja nema sposobnosti opažanja, ali kod biljaka postoji sposobnost hranjenja bez sposobnosti opažanja. Mnoge životinje nemaju čulo vida, sluha pa ni mirisa. Vrlo malo ima životinja koje mogu da rasuđuju i da misle. Jer onim bićima koja znaju da rasuđuji i da misle njima pripadaju i ostale sposobnosti. (…) Čovek poseduje znanje ako poznaje alfabet. Tu sposobnost čitanja i pisanja alfabeta nemaju baš svi ljudi. A oni koji imaju takvu sposobnost, oni mogu na svoje načine da uče alfabet, da ga pišu i o njemu raspravljaju. Neki postuži i veće delatnosti (računanje, pisanje).

KATEGORIJA ,,SUPSTANCIJE“

Supstancija ima najveću delatnost u prvom i glavnom smislu kao i u izricanju u nekom subjektu; na primer neki određen čovek ili neki određen konj. Supstancije spadaju u supstancije grupa u koje spadaju, zavisno, različita živa bića. Tako će biti, na primer, neki određen čovek tj. Njegova supstancija spada u supstanciju čoveka uopšte a njena supstancija u supstanciju roda te vrste-živo biće. Vrste rodova takođe se nazivaju supstancijama. Te supstancije se dele na određene stvari, iako sve pojmimo pod živim bićem. Ako postoji neko određeno drvo biće shvatljivije reći da je to drvo uopšte umesto-biljka zato što postoji mnogo drveća-biljaka sa stablom. (…)

Koen Lybaert