H.G Gadamer: O kosmosu i spoznaji

Kosmos zapravo znači ''ukras'', ''dekor'', ono što je ''uređeno'' i dekorativno usled svoje uređenosti. Odatle je nastao prelaz na celo uređeno zvezdano nebo i Zemlju koja je njime okružena i naše je prebivalište. Kosmologija je sada dakle povezana s takvim redom koji doslovno obuhvata svet. To je svakako onaj red u koji su se ugledale sve kulture. Danas mnogo znamo o pradavnim zvezdarnicama, otkrivenim na irskom ili škotskom tlu ili drugde, iz neodredivo starih milenijuma, o kojima nema nikakve druge predaje. Jasno je da se zezdano nebo promatralo oduvek i da je pružalo temeljnu orijentaciju u mnogim čovekovim životnim situacijama.

Kosmologija je povezana s tim čudesnim redom, koji je zbog svoje uzorne tačnosti dopuštao znanje. On je bio vidljiva matematika, vidljiva i nečujna muzika. Planetarni sistem i udaljenosti u njemu bio je sve to za grčke početke astronomske spoznaje. Do visokog srednjeg veka sve se to označavalo nazivom musica, a ne astronomia, kako danas kažemo. Jedna strana reči ''kosmologija'' znači red, a druga je ''znanje'' o redu. Kao što koristimo i sve druge izraze, filologiju, teologiju itd., tako koristimo i kosmologiju. Ali, to nije sve na šta nas podseća pojam kosmologija. Ta sveobuhvatna zakonitost reda doživljena je takorekući unapred, kao ono ''po čemu'' uopšte uzimamo orientaciju i naš vlastiti red. Npr. sled godišnjih doba koji susrećemo u letnom solsticiju, koji je sada već iza nas, i u zimskom solsticiju, prema kojem sada opet idemo. Tako je tok godišnjih doba i tok dnevnog vremena dan Sunčevim hodom, i sasvim je razumljivo da nam ta kosmologija predstavlja svojevrsno iskustvo reda u kojem se čovek orijentiše. 

Pođemo li od te činjenice, onda možemo proceniti šta je značilo kada je Kopernikovo tumačenje sveta donelo obrt posle kojeg čovek – verujem da je to rekao Nietzsche ili već Pascal, obojica su to otprilike slično izrekli – pada u Svemir. Kao da mu izmiče tlo pod nogama. Red koji je poznavao bila je geocentrička slika sveta, a time i antropocentrični doživljaj reda.

Caleidoscope of Iranian mosque