Circles Squared

Mudar čovek preplavljuje svoje srce ali drži usta zatvorena. O čoveče, počuj glas mudrosti; počuj glas svetlosti. Ja, Tot Atlantiđanski, predajem svoju mudrost, predajem svoje znanje, predajem svoje moći. Slobodno predajem ih Deci Čoveka. Predajem da i oni, takođe, mogu imati mudrost da sjaje kroz svet, iz vela noći. Mudrost je moć, i moć je mudrost, jedno sa drugim, usavršavajući celinu. Ne budi ponosan, O čoveče, u svojoj mudrosti. Razgovaraj sa neukima kao i sa mudrima. Ukoliko ti neko dođe pun znanja, slušaj i obrati pažnju, jer mudrost je sve. Ne budi nem kada zlo je izgovoreno, jer Istina poput sunčevih zraka sja nad svim. On što je prekoračio Zakon biće kažnjen, jer jedino kroz Zakon dolazi sloboda čoveku. Ne pobuđuj strah, jer strah je okov, stega što veže tamu za čoveka. Sledi svoje srce tokom života svojega. Učini više no zahteva se od tebe. Kada si stekao bogatstva, prati svoje srce, jer sve to nema svrhu, ukoliko srce ti je potišteno. Nek ne iščezne t...

The Lovers' Whirlwind Hecate, or The Night of Enitharmon's Joy Pity The Ancient of Days The Great Red Dragon and the Woman clothed with the sun A Vision of the Last Judgment The Four and Twenty Elders Casting their Crowns before the Divine Throne

I. Princip mentalnosti "Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma"  II. Princip saglasnosti "Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore."  III. Princip vibracija "Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira"  IV. Princip polarnosti "Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine; svi se paradoksi mogu pomiriti."  V. Princip ritma "Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve izjednačava."  VI. Princip uzroka i posledice "Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu....

Preuzeto sa sajta Iza granice Neopdhodno je da se probudimo iz svakodnevne svesti u puno sećanje na to ko smo mi. Problem je što, čak i kada smo fizički budni, mi i dalje mentalno spavamo, nesvesni samih sebe i potpuno apsorbovani mehaničkim impulsima ili spoljnjim stimulansima, koji okivaju pažnju. Ovo stanje kompulzije, ili mentalne apsorpcije nas zadržava u neproduktivnom stanju snova. Kada nesvesni sanjamo noću, ne postavljajući pitanja, prepuštamo se najluđim snovima. Tokom dana to maglovito stanje svesti ne nestaje automatski i čovek može i dalje biti rob bioloških impulsa, neželjenih misli i socijalnih drama. Prvi korak ka buđenju zahteva izlaženje iz te kompulzije, tako što stičemo jedan stepen lucidnosti, mere samosvesti. U svakom trenutku možete da okrenete svoju svest ka unutra i da posmatrate sebe, smeštajući svoju svest čvršće u sadašnji trenutak. Možete posmatrati svoje misli, analizirati svoja osećanja, obratiti pažnju na senzacije svoga tela, osetiti svoj dah....

I gle, iz tih vremena se sačuvalo jedno celo pismo, jer ga nisam poslao: "Nalazim se u osobenoj situaciji, potpuno lud, jer te ludo volim. Ali je ova ljubav budna i pametna i zdrava. Ludo budna i ludo pametna. Dvostruka ludost, odnosno potpuno čisto ludilo. Sada sve smem. Oslobađam se, nekoliko sedmica i sve stvari su u redu, tako sam blizu tebe ako se jako ispružim, već dosežem tvoju senku. Do sada je svaki plan bio fantazija. Počev od prekjuče svaki san se ostvaruje, primičem se svojoj radosti i svojoj opasnosti. S radošću je u redu, kažeš, ali šta je opasnost? Haljina na tufne? Da. Koliko čekaju negde mene? Upravo koliko ja čekam nekoga. Samo ne razumem ako već toliko čekamo, zašto se ne susrećemo?" Tada sam verovao sad. Odlazim kod nje i sedam u travu. Da kažem da sam stigao? Vidi. Da kažem - šta. Šta da kažem? Dobro je ovde biti? I šta da kaže ona? Pogledam je. Lepa? Ne znam. Uhvatim je za ruku. Ova ruka mi je poznata od pre rođenja. Ovaj vrat je njen vrat. Uvek je...

Preuzeto sa sajta Anamika Shaktii “Sam sa sobom u svemu ostvareni, da samujem u tebi ostavi me. Da u samoći tobom ispunjenoj, prati me misao o tebi, božanstvena” Unatoč upornim pokušajima Uma da objasni ili prenese osećaj Samoće, rečima ili slikama, sve što Um zapravo može, jeste ostati zaglavljen u svojoj nemoći. Samoća je Stanje koje je isto za sve, no um svakog čoveka ga tumači različito. Za um čije se postojanje temelji na vezanosti i koji nalazi utočište i osećaj sigurnosti samo kroz potvrdu i interakciju sa spoljnim svetom, stanje Samoće ima ultimativno zastrašujuće delovanje. Ovakav um prepoznaje i tumači osjećaj Samoće kao nestajanje, usamljenost i fizičku otuđenost od sveta. No, što je sa čovekom koji krenuo u otkrivanje sebe? Ostvariti i izgrađivati, duboki odnos sa osjećajem sopstvene Samoće neminovan je korak na stazi svakog Tragaoca. Biti bez Otpora sam sa sobom, preduvjet je za postizanje Cjelovitosti, iako Samoća kao Stanje, nije vezano za fizičku iz...

Kao prvi vid pistupa našoj temi, moramo razmotriti spiritualnu krizu kroz koju u ovom odlučujućem istorijskom razdoblju prolazi čovek na Zapadu i funkciju psihoanalize u toj krizi. Dok većina ljudi na Zapadu ne oseća svesno da proživljava krizu zapadne kulture (u nekoj radikalno kritičnoj situaciji većina ljudi verovatno nikad i nije svesna krize), postoji saglasnost — bar među izvesnim brojem kritičkih posmatrača — o postojanju i prirodi ove krize. To je kriza koja je opisivana kao malaise, ennui, mal du siècle, umrtvljavanje života, automatizacija čoveka, njegovo otuđenje od sebe samog, svojih bližnjih i od prirode. Čovek je sledio racionalizam do one tačke na kojoj se racionalizam izvrgao u potpunu iracionalnost. Od Dekarta (Descartes) naovamo, čovek je sve više odeljivao misao od osećanja; jedino se misao smatra racionalnom — osećanje je po samoj svojoj prirodi iracionalno; ličnost, ja, rascepila se na intelekt, koji sačinjava moje biće i koji treba da me kontroliše kao što kontr...