Circles Squared

"It was lunar symbolism that enabled man to relate and connect such heterogeneous things as: birth, becoming, death, and resurrection; the waters, plants, woman, fecundity, and immortality; the cosmic darkness, prenatal existence, and life after death, followed by a rebirth of lunar type ('light coming out of darkness'); weaving, the symbol of the 'thread of life,' fate, temporality, and death; and yet others. In general most of the ideas of cycle, dualism, polarity, opposition, conflict, but also of reconciliation of contraries, of coincidentia oppositiorum, were either discovered or clarified by virtue of lunar symbolism.   We may even speak of a metaphysics of the moon, in the sense of a consistent system of 'truths' relating to the mode of being peculiar to living creatures, to everything in the cosmos that shares in life, that is, in becoming, growth and waning, death and resurrection. For we must not forget that what the moon reveals to religiou...

“Najpre mučno lutanje i tumaranje i teskobno, beskrajno hođenje kroz duboku tamu; zatim neposredno pred ciljem, svi užasi, strah, drhtanje, samrtni znoj i ukočenost. Naposletku pojavila bi se čudesna svetlost ili bi se dolazilo u čiste predele, gds se slušalo pevanje, igra i uzvišene stvari i gledale se svete pojave. Tu onaj koji je sasvim posvećen hodi prost i slobodan, učestvuje ovenčan u svetkovini i zajedno se nalazi sa svetim i čistim ljudima, i pri tom vidi kako neposvećena gomila boravi u duboku blatu i kalu i zbog neverovanja u onostrana dobra ostaje u samrtnom strahu’’

Već sugerisavši suočenost sa neiskazivim, dalji zalazak u prostranstva takvog, i verbalnog i misaonog izazova, preti neuspehom. Ipak, naporna ali obećavajuća dijalektika misije odnosi prevagu u korist otisnuća na ovu temu. Iza patine i sedimenata ovlašnih opažaja kojima se preopterećeno ljudsko biće današnjice ni ne može ni ume posvetiti, čineći ih površnim, intiutivna spoznaja o jednoj većoj i netaknutoj realnosti poziva na radost. Na ovu hijerofaniju ne reaguju svi duhovi na jednak način - zapravo, izvesno je da tajna Apsoluta, iako prisutna u svim obličjima ljudskosti kolektivne svesti, evocira jednako krajnosne emocije sa oba spektra kao i različite spoznajne okvire što, uostalom, zavisi pre svega od senzibiliteta subjekta. Kao i toliko toga na ovom svetu. NICHOLAS ALAN COPE & DUSTIN EDWARD ARNOLD Modalitet sveta, kosmosa i čoveka ustrojen je po vrhovnoj tajni bezuslovne stvarnosti koja transcendira svakodnevnu. Kao žila kucavica kroz ovu trojičnost urasta i gospoda...

This excerpt is from a new documentary chronicling the rise of one of the greatest landscape painters of all time, Joseph Mallord William Turner (1775--1851), who rendered the subtle effects of light and atmosphere in revolutionary ways.

Chagal Degas Delacroix Moreau Seurat Van Gogh Gaugin Blake Modigliani Monet Picasso Turner

“Siv je jutarnji sumrak oko tebe, sivo i nebo, siv sneg, sivi dronjci koji na nama vise, siva i naša lica. Još jednom započneš svoj dijalog s dragim bićem, ili možda po hiljaditi put započinješ svoju kuknjavu i šalješ nebu svoja pitanja. Po hiljaditi put tražiš smisao svojih patnji, svoje žrtve, i u poslednjem propinjanju protiv smrti koja te zahvata osećaš kako ti duh prodire iznad neutešnog i besmislenog sveta…” Viktor Emil Frankl, povratnik iz koncentracionih logora, bio je persona koja je zračila mirnoćom i samokontrolom do tog stepena da ga je jednom prilikom francuski filozof Gabriel Marcel nazvao “emisarom iz drugog sveta”. Na svet koji ga nije štedeo došao je 26. marta 1905. u Beču, od oca Gabriela, čoveka od discipline i samopregora iz Moravije (današnja Slovačka) koji je imao uspon od stenografa do državnog činovnika, i majke Elze, praške žene srca mekšeg od Viktorovog roditelja. Radoznalog duha i od malena zainteresovan za ljude i njihove odnose, još u četvrtoj godini ...

Мисао и вредност љубави као осећања састоји се утоме што нас она приморава да истински, свим својим бићем признамо другоме онај апослутни, централни значај, који, због егоизма, признајемо само себи. Љубав је важна не као једно од наших осећања, већ као преношење целокупног нашег животног интересовања са себе на другога, као премештање самог средишта нашег личног живота. То је својствено свакој љубави, а пре свега полној.  Она се разликује од других врста љубави: и већим интензитетом, већом посесивношћу и могућношћу потпуније и свестраније узајамности; само таква љубав може водити стварном и нераскидивом сједињењу два живота у један, само је за њу и у речи Божијој речено: биће двоје уплоти једној, тј. постаће једно стварно биће. Осећање тражи такву пуноћу сједињења, унутрашњег и коначног, међутим, ствар обично не иде даље од овог субјективног захтева и тежње, а и то се показује само као пролазно. У ствари, уместо поезије вечног и дубинског сједињења, долази само до мање ил...

"Prokleti slučaju! Nikad te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda tvoj novi pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini povereniče, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samom sebi uprkos svojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, ti, koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u tvojim očima. Izazivam te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je tvoja zagonetka rešena tako što si se i sam survao u more večnosti? Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio...