Circles Squared

"Rabindranat Tagore (रवीन्द्रनाथ ठाकुर, Rabindranath Tagore) svoj neopisivi talenat posvetio je obožavanju ljubavi u svakom obliku, utkivajuću u poeziju najsnažnije emocije i budeći sva naša čula. Jedan je od retkih pesnika koji je uspeo da dočara veličinu i snagu ljubavi, kao i čaroliju žene, iskreno se diveći njenoj lepoti i pojavi. Prkoseći društvenim normama i prateći put svog srca, gradio je jedinstveni svet satkan od najlepših prizora, darujući ga svima nama ne samo kroz poeziju i prozu već i kroz muziku i slikarstvo. Prve stihove neverovatni Indijac sročio je već kao osmogodišnjak, a sa 17 godina držao je svoju prvu zbirku pesama u rukama. Interesantno je da je u knjizi “Sećanja” istakao kako je celo detinjstvo proveo bosonog, obuvši cipele i čarape prvi put u desetoj godini. Slikarstvu se posvetio u poslednjoj deceniji života, ostavivši iza sebe više od 2,000 slika. Na Tagoreovu poeziju uticali su ogromni oblaci ljubavi koja mu je dolazila sa svih strana, ali...

Astrofizičari su postavljači nekih od najvećih pitanja, i to takvih koja se graniče sa metafizikom, kosmogonijom i teologijom. Koji su osnovni gradivni blokovi koji konstituišu vasionu? I koji su zakoni kojima se oni upravljaju? Dva su osnovna stuba nosioca moderne fizike – kvantna mehanika i opšta teorija relativnosti. Ukoliko ih pomirimo, imaćemo sve odgovore. Da li?

Očekivanje ja ako se na mestu gde čekamo ništa ne dogodi. Prostor i vreme sačinjavaju celinu, ali u očekivanju je ova celina poremećena. Kao da je čovek u euklidovskom prostoru gde nema vremena. Sve je stalo, jer tren koji treba da usledi, kasni. Karakteristično je prazan. Lišen svesti. Nema bezbriznog očekivanja. Čovek čeka da poraste, čeka na verenicu, čeka kraj rata, nema trena i kojem nigde ne bi bilo, otvorenog ili skrivenog, očekivanja, a izgleda kao da se ničega ne možemo prihvatiti. Čeka se izlazak sunca. Čovek živi u bezumnoj delatnosti, kako ne bi morao da čeka, da čeka, ali uzalud. Svet nije večno kretanje, jer postoji očekivanje. Vreme i očekivanje su uzajamno zavisni, ali ne na taj način što očekivanje postoji u vremenu, nego vreme postoji u očekivanju, kao da je čekanje od ranije i veće, a da se vreme rastače i tone u čekanje. Čovek uvek stoji na nekom pragu. Čekati dok konobar ne donese supu, popeti se na voz i čekati dok ne stignemo. Dobro bi bilo jednom da naš ž...

“Kako drugačije bi čoveku palo na pamet da podeli kosmos po analogijama dana i noći, leta i zime, na svet svetlog dana i svet tamne noći naseljen mitskim monstrumima, ukoliko nije imao prototip takve podele u samome sebi.” (Karl Jung – “Psihološki aspekti arhetipa majke”) Od svih susreta koji prožimaju čovekovu egzistenciju, najbolniji, najdramatičniji, najpotresniji je – susret sa samim sobom. Ovo nije eterično buncanje neke pseudo-nauke, već jedan od prvih postulata najvažnijeg događaja za života pojedinca – individuacije (samoostvarenja). Između ličnosti kakva jeste i kakvom se predstavlja leži prostran bezdan ispunjen tamnim tonovima jedinstvene seni osobina. Osobina kojih se svest odrekla. Rook Floro - Instalacija na temu 'Senka' Arhetipski pojam Senke u Jungovoj kosmogoniji simbola, zlokoban je i opresivan samo ukoliko ga tumači i pokreće ograničena, sputana psihologija. Istina je, doduše, da su u njoj zamandaljene i pohranjene sve one karakteristike ko...

Preuzeto sa bloga Hiperboreja   U životu postoji jedna vrednost koja često drugima ostaje skrivena, ali je čovek oseća duboko u svojoj duši: to je vernost ili nevernost onome što osećamo da je naša sudbina ili vokacija koju treba da ispunimo. Sudbina, kao uostalom sve što je ljudsko, ne ispoljava se apstraktno već se oživotvoruje u nekoj okolnosti, na nekom malenom mestu, na nekom voljenom licu, u rođenju nekog siromaška na periferiji neke imperije. Ni ljubav, ni istinski susreti, pa čak ni duboka razmimoilaženja, nisu plod slučajnosti, vec su nam na tajanstven način predodređeni. Koliko sam se samo puta u životu začudio što u tolikom mnoštvu ljudi na svetu nailazimo na one koji, na izvestan način, vuku konce naše sudbine, kao da pripadamo istovetnoj tajnoj organizaciji, ili poglavljima jedne iste knjige! Nikad nisam saznao da li ih prepoznajemo zato što smo već tragali za njima, ili smo tragali za njima zato što su već bili nadomak naše sudbine. Sudbina se ispoljava ...

Postalo je prilično pomodno, čak i među anarhistima, praviti sprdnju od pojma nade, odlučno odbacivati svaku mogućnost konačne pobede nad dominacijom i tlačenjem. Časopis Desert (2011) ističe to na svojoj naslovnoj stranici: „Duboko u srcima svi mi znamo da ovaj svet neće biti spasen“, i onda to ponavlja još dva puta u uvodnim tekstovima. Civilizacija će se nastaviti. Vreme je da povedemo „unapred izgubljene bitke“. To je način na koji ćemo izbeći bedu istrošenosti i razočaranja, to će nas učiniti srećnijim! Meksička grupa Individualidades teniendo a lo salvaje (ITS), poznata po akcijama u Unabomberovom stilu, odlučno tvrdi da od pobede nema ništa. Stalno ponavljaju: „Ne verujemo da je to moguće.“ Ali, moguće je. Za prevazilaženje bolesti civilizacije očigledno nema garancija, ali to je svakako moguće. Radije se držim onoga što je o nadi rekao Kjerkegor: to je „strast za mogućim“. Još otvorenije, šta se to desilo s čuvenim, „Budimo realni, tražimo nemoguće“? Kada se mogućnost p...

Lao Ce - (570. pre nove ere rođen - 470. pre nove ere umro) „Stupiti u život znači umirati. Tri od deset su robovi žudnje za životom. Tri od deset su robovi straha od smrti. Tri od deset žele produžiti život. Ali su ipak ograničeni predstavom smrti. Zašto? Jer se drže ovog života. Svako ko zna živeti život ide kroz njega bez straha od nosoroga i tigra. Ide kroz bojno polje a oružje ga ne može povrediti. Nosorogov rog za njega nema snage, tigrove kandže mu ne mogu ništa, vojnikovo oruđe ne može prodreti u njega. Zašto? Jer živi izvan ovog života." (Lao Ce) Život jednog od najvažnijih kineskih mislilaca, velikog učitelja taoizma, obavijen je velom misterije. Ništa se ne zna pouzdano, ali se zato mnogo pretpostavlja. Pretpostavlja se da se prezivao Li (što je veoma rasprostranjeno prezime u Kini), a da se zvao Er (u grubom prevodu „uho"). Zatim se pretpostavlja da su ga tokom života zvali Po Jang (u prevodu „grof sunce"), a nakon smrti Lao Tan (grubo prevedeno „st...

Silazno kretanje i otkrivanje počinju u trenutku kada čovek svesno postane nezadovoljan životom. Suprotno mišljenju većine stručnjaka, ovo tupo nezadovoljstvo životom nije znak "mentalnog oboljenja", niti pokazatelj slabog društvenog prilagodađvanja ili duševnog rastrojstva. Jer, u ovom dubokom nezadovoljstvu životom krije se embrion nove inteligencije, jednog naročitog oblika inteligencije koji obično leži zatrpan pod naslagama društvenih laži. Osoba u čiji život se useli patnja u isti mah počinje da se budi za dublje, istinitije realnosti. Jer patnja naprosto razvejava naša ugodna sanjarenja o stvarnosti, nagoneći nas da živnemo u jednom posebnom smislu - da motrimo pažljivije, da osećamo dublje, da budemo u dodiru sa sobom i svetom na način koji smo dotad izbegavali. Kaže se, i smatram daje to velika istina, da je patnja najveća milost. Patnja je vesnik radosti, pošto označava rođenje stvaralačkog uvida. Ali, samo u posebnom slučaju. Neki ljudi pristaju uz svoju patn...

Čini se da postaje rutina da sa svakim novim prodorom u neurologiji postajemo za pedalj bliži shvatanju korelacije između melanholičnog temperamenta – tendencije ka tugi pa čak i depresivnosti – i intelekta. Svakodnevnica nas, podjednako ili ne, osvešćuje u istom pogledu (nikoga od nas ne zaobilazeći utom) onom posebnom vrstom izoštrenosti uma i visokog leta misli u tamnim časima nesreće. Svi smo, makar jednom, iskusili sticanje prosvetljenja kroz mrak. Zašto je misaoni proces obavijen opnom prateće sete? "Niko, ništa, ne može proverljivo da prodre u moje misli. Mogu u potpunosti da ih prikrijem. Nikakva bliskost, biološka, emocionalna, seksualna, ideološka, neće nam omogućiti da rastumačimo, izvan svake sumnje, misli drugoga. Nemamo nesumnjiv dokaz o mislima koje su u datom trenutku nastale. Sposobnost da se laže, izmišlja i glumi, svojstvena je našoj ljudskosti." (Slika: Joseph Sudek) Ovaj članak neće biti rezime nekih od brojnih radova MRI-a (magnetic resonance...

CATEN . David Letellier from David Letellier on Vimeo . By a symbolic mirror effect, the curves of the wires, created by the gravitational force, reflect the shapes of the church arches. Caten opposes the ephemeral to the eternal, the movement to the static, and produce a tension between the lightness and the millenary stability of the space. Low frequencies resonate in the space and emphazise the transcendental character of a place once dedicated to faith.

Mi nismo ljudska bića koja imaju duhovno iskustvo - mi smo duhovna bića koja imaju ljudsko iskustvo. ** Jednog dana, kada ovlada vetrovima, talasima, plimama i gravitacijom, koristićemo božansku energiju ljubavi, i tada, po drugi put u istoriji, čovek će otkriti vatru. ** Naša dužnost, kao muškaraca i žena, je da se ponašamo kao da ne postoje ograničenja naših mogućnosti. Svi smo mi saradnici u stvaranju. ** Najubedljiviji i najmudriji način opisivanja evolucije univerzuma je pratiti evoluciju ljubavi. ** Mi smo po prirodi veoma nestrpljivi po pitanju svega Stići do kraja bez odlaganja. Voleli bismo preskočiti središnje etape. Nestrpljivi smo na putu nečega nepoznatog, novog. A ipak, zakon je svakog napretka da je sačinjen od prolaska kroz neke stadijume nestabilnosti -  a to može potrajati jako dugo. Tako je, mislim, i sa tobom; Tvoje ideje sazrevaju postupno - pusti ih da rastu, Neka se samo oblikuju, bez preuranjene žurb...

Preuzeto sa bloga Tragovi ka sopstvenosti Za osobu je često teško naći njeno znamenje unutar tijeka svjetskih događaja, posebno kada se uzima u obzir s višeg stajališta. Ljudi su jako neskloni da vide istinu bez predrasuda, što često rješava određene konflikte života tek nakon dugog vremenskog perioda. Jedino bi voljeli da su dobro vođeni na uzdi od kozmičkih sila, čak iako to sebi ne priznaju. Za osobu postaje posebno bez predrasuda teško naći njeno znamenje kada je osuđena u svakoj pojedinoj inkarnaciji živjeti u tako katastrofalno vrijeme kakvo je sadašnje. Zatim žele pitati zašto bogovi dopuštaju takve stvari. Ne žele pitati o nužnostima života. Uvijek je u pozadini čežnja da sve bude što je moguće udobnije. U vremenu kao što je naše, čovjek treba promatrati svakakve stvari koje se pripremaju iz kaosa. Kaos je nužan za ukupno odvijanje događaja, i često treba zauzeti položaj usred kaosa, kao i u onom što je harmonizirano. Posebno je naša peta post-atlantska epoha takvo d...

Pismo LXIV Iz Rima (1560) Presvetlom i Velečasnom Gospodinu i Gospodaru (Kardinalu Rodolfu Piju da Karpiju) Mnogopoštovani Presvetli i Velečasni Gospodine i Gospodaru moj, Meser Frančesko Bandini juče mi je rekao da mu je vaše Presvetlo i Velečasno Gospodstvo saopštilo da gradnja Svetog Petra ne može ići gore nego što ide: to me je istinski jako zabolelo, jer niste istinito obavešteni da ja, kako mi je dužnost, želim više od svih drugih da gradnja napreduje dobro. I verujem, ako se ne varam, da vas istinito mogu uveriti da, koliko se sada radi, radovi napreduju da ne može bolje biti. Ali pošto me sopstveno zanimanje i starost lako mogu prevariti, pa bih tako i protiv svoje namere mogao naškoditi pomenutoj građevini, nameravam da, što pre budem mogao, od njegove Svetosti našeg Gospodara zatražim da me oslobodi obaveza: čak, da bih dobio na vremenu, želim da zamolim vaše Presvetlo i Velečasno Gospodstvo, kao što i činim, da budete tako ljubazni da me oslobodite ove nevolje,...

Ogledalo Ogledalo Stalker Ivanovo detinjstvo Nostalgija Andrej Rubljov Nostalgija Nostalgija Ogledalo Solaris

Одавно се већ трага за темељем стварности који је известан и непропадљив. Тамо негде, испод Женеве, кружни тунел имитира првобитни тренутак у настајању света. Пажња науке усредсређена је понајвише да се открије божанска чесица, да се коначно утврди да ли постоји вар или су све, па и ми сами, уваре и њихови одбљесци. Испада некако да би та честица, тај бозон са придодатим именом Питера Хигса, учинила да се победи заборавна и прождирућа природа времена и живот сваког човека добије озбиљан, достојанствен и трајни темељ. Питање је, дакле, а ли је сварнос сварна? CERN-ов експеримент је још увек у току. Откровење сварне чесице чека се са религиозном надом која наликује данима пред васкрсење у Јерусалиму.

Čovek koji obrađuje svoj vrt, kako je želeo Volter. Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike. Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju. Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgrađa igraju ćutljivi šah. Keramičar, koji smišlja boju i oblik. Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu koja mu se možda i ne sviđa. Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine izvrsnog speva. Onaj što miluje zaspalu životinju. Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili. Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson. Onaj što više voli da su drugi u pravu. Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu, spašavaju svet.

"Ovo sve ne govorim bez golemog bola i gnušanja, i to ne protiv vladalaca, već protiv filozofa našeg vremena, onih koji tvrde i pripovedaju da se nema rašta baviti filozofijom, jer drže da filozofima nije zajemčena nikakva za to plata, niti kakva nagrada; kao da već samom tom rečju svojom ne dokazuju da i nisu filozofi. A budući da su u životu posve vrgnuti u trku ili za dobit ili za slavoljublje, oni i ne dokuče spoznaju istine po sebi. Dopustiću sebi, a neću se zbog toga nimalo stideti, da se pohvalim, da nikada, iz bilo koje pobude druge nisam filozofirao do iz pobude prema filozofiranju samom, da za revno učenje svoje, ni za noćno uz sveću naukovanje nisam nikada nikakvu drugu platu ili ne znam kakav drugi dobitak niti očekivao niti zajtevao osim negovanja svoga duha i spoznaje istine, mnome oduvek žarko željene. Za njome sam uvek žudio i u nju bio toliko zaljubljen, da sam, lišivši se svake javne i lične brige, celoga sebe podao onome moru razmišljanja; od njega me nikakva ...

Ne samo da postoji razlika već postoji veoma bitna razlika između buntovnika i revolucionara. Revolucionar je dio političkog svijeta. Njegov pristup je politički, njegovo shvaćanje je takvo da ako želiš promijeniti društvenu strukturu dovoljno je promijeniti čovjeka na vlasti. Buntovnik je duhovni pojam. Njegov pristup je sasvim individualan. Njegova vizija je bazirana na tome da se mora promijeniti individua iznutra ako želiš promijeniti društvo. Društvo kao takvo ne postoji, to je samo riječ, isto kao i riječ “masa”. Ako pokušaš to negdje pronaći nećeš uspjeti jer se sa masom ne možeš sresti već samo sa individuom. Društvo je samo ime za kolektiv - samo ime, a ne stvarnost - ime bez sadržaja. Individua ima dušu, ima mogućnost evoluiranja, mijenjanja, transformacije; dakle, razlika je ogromna. Buntovnik je stvarna esenca religije. On je donio na svijet promjenu svijesti. Ako se svijest promijeni tada i struktura društva to mora da slijedi. Obratno nije moguće - to je pokušavano od s...