Moris Nikol: Pridavanje značaja (odlomak)

Među mnogim stvarima, koje u skladu sa ovim učenjem treba da posmatramo u sebi i radimo na njima, postoji psihološko stanje pod nazivom unutrašnje pridavanje značaja. To se odnosi na proces, koji nam odnosi veliku količinu energije i koji nas, kao i sve drugo, na šta beskorisno trošimo energiju, drži u stanju sna. 

Unutrašnje pridavanje značaja spada u oblast identifikacije. Kao što znate, proučavanje identifikacije u svim njenim različitim pojavnim oblicima je jedan od najvažnijih vidova praktičnog rada na sebi. Da bismo se setili sebe, neophodno je ne identifikovati se. Međutim, da bismo naučili da se ne identifikujemo, prvo moramo naučiti da ne budemo identifikovani sa sobom. Jedan oblik identifikacije je i unutrašnje pridavanje značaja, koje se deli na nekoliko vrsta, a neke od njih su forme identifikovanja sa sobom. Jedan od najčešćih oblika unutrašnjeg pridavanja značaja je razmišljanje o tome šta drugi misle o nama. I kako se ponašaju prema nama i kakav odnos imaju prema nama. Čovek može osećati da nije dovoljno poštovan, što ga kinji i u njemu budi sumnjičavost prema drugima, čini da izgubi ogromnu količinu energije i može kod njega razviti nepoverljiv i neprijateljski stav. 

Sa ovim je blisko povezan i oblik identifikacije pod nazivom pravljenje računa. Čovek počinje da oseća da mu ljudi duguju, da zaslužuje bolji tretman, više poštovanja i on sve to zapisuje u psihološkoj knjigovodstvenoj knjizi, čije stranice neprestano okreće u umu. Takav čovek počinje da sažaljeva sebe toliko mnogo, da je nemoguće razgovarati sa njime o bilo čemu, a da on to ne dovede u vezu sa svojim patnjama. Svi računi ove vrste, sva osećanja da vam drugi ljudi nešto duguju a da vi sebi ne dugujete ništa, imaju velike posledice na unutrašnji razvitak čoveka. 

Čovek u Radu može da raste samo opraštajući drugima. To znači, dok ne poništite dugove, ništa u vama ne može da raste. Kao što je rečeno u Očenašu: „Oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima svojim.“ Osećanje da nešto potražujete, osećaj duga, sve zaustavlja. Kočite sebe i kočite drugu osobu. To je unutrašnje značenje Hristove primedbe da čovek treba da se pomiri sa svojim neprijateljem. Rekao je 

“Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave. Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.“ (Matej V, 25, 26) 

Ukoliko psihološki iznuđujete svaki gram mesa ili svaki „novčić“ od čoveka koji vam duguje – odnosno, ako od svakoga očekujete da se izvini, da vam nadoknadi i jede prašinu, onda stojite pod direktnim uticajem zakona, od kojih je Hrist upozoravao da se beži. Stavićete sebe u zatvor – to jest, pod vlast nepotrebnih zakona – i nećete izaći iz njega, sve dok na svojoj strani ne budete platili za svoje sopstvene greške. Međutim, postoji i zakon milosti – to jest, uticaj viši od bukvalnog zakona oko za oko, koji je zakon čoveka nasilja. To je primer „dovođenja sebe pod nove uticaje“. Ukoliko želite da sebe stavite pod bolje uticaje, koji se spuštaju niz Zrak Kreacije, morate da se ponašate drugačije – odnosno, da radite. Prvo sebe morate postaviti pod uticaje Rada i pokušati da ih sledite. To znači, morate slušati i sprovoditi Rad. U Radu se ne ohrabruju negativne emocije, unutrašnje pridavanje značaja, pravljenje računa, nasilno osećanje, ljubomora itd. Sada, ukoliko pravite račune u sebi, tada uvek osećate da vam neko duguje. Pokušajte da razmislite o tome šta to znači: a tada pokušajte da posmatrate šta to znači u vama i pokušajte konačno da činite ono što Rad kaže – da se odvojite. Nemojte zamišljati da je to sasvim lako. Rad znači raditi – teško raditi – na sebi. Setite se da je Rad za one koji zaista žele da rade na sebi i sebe promene. On nije za one koji žele da menjaju svet.

Kompletna knjiga se može pročitati ovde.