Rabindranat Tagore: Putokazi za lepši dan

"Rabindranat Tagore (रवीन्द्रनाथ ठाकुर, Rabindranath Tagore) svoj neopisivi talenat posvetio je obožavanju ljubavi u svakom obliku, utkivajuću u poeziju najsnažnije emocije i budeći sva naša čula. Jedan je od retkih pesnika koji je uspeo da dočara veličinu i snagu ljubavi, kao i čaroliju žene, iskreno se diveći njenoj lepoti i pojavi.

Prkoseći društvenim normama i prateći put svog srca, gradio je jedinstveni svet satkan od najlepših prizora, darujući ga svima nama ne samo kroz poeziju i prozu već i kroz muziku i slikarstvo. Prve stihove neverovatni Indijac sročio je već kao osmogodišnjak, a sa 17 godina držao je svoju prvu zbirku pesama u rukama. Interesantno je da je u knjizi “Sećanja” istakao kako je celo detinjstvo proveo bosonog, obuvši cipele i čarape prvi put u desetoj godini.

Slikarstvu se posvetio u poslednjoj deceniji života, ostavivši iza sebe više od 2,000 slika.

Na Tagoreovu poeziju uticali su ogromni oblaci ljubavi koja mu je dolazila sa svih strana, ali i velika tragedija sa kojom se suočio kada je prerano izgubio obožavane ženu i ćerku. Ali kao što i sam Tagore ističe, vreme je kratko, te iako neke boli nikada ne prolaze, reka života struji dalje, ponovo nas nagrađujući srećom. Planetarni uspeh ovom maestralnom umetniku donela je duša puna ljubavi i veličanstvenih osećanja, koju nam je nesebično otvorio. Tagoreova genijalnost krunisana je Nobelovom nagradom za zbirku pesama “Gitandžali”. Zanimljivo je i da je Tagore sredinom dvadesetih godina prošlog veka posetio Beograd, ostavivši u amanet predivne reči o srpskom narodu: “Vrlo sam srećan što mogu da vidim narod koji se mnogo razlikuje svojim osećanjem od ostalih zapadnih naroda… Ja volim ovaj narod zato što ima spontano osećanje, zato što ima toplo srce koje ume da oduševi. Ja se osećam kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale. Ovo je zemlja prebogata ljubavlju.”

Nasmešila si se i stala pričati ni o čemu, a ja sam osetio kako sam nešto tako već dugo očekivao.

Nekoga potpuno imati najbolje je; ako to nije moguće, tada je najbolje da ga potpuno izgubimo.

Do istine možemo doći samo onda ako nam je data sloboda da grešimo.

Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Pokušavam da je zadržim, ali mi izmiče i zavodi me. Tražim što ne mogu postići, a postižem što ne tražim.

Je li istina da je tvoja ljubav lutala kroz svetove i vekove tražeći mene?"