Emanuel Svedenborg: Zemlja ili planeta Venera i njeni duhovi i stanovnici

U predstavi duhova i anđela planeta Venera se pokazuje na levo malo natrag na izvesnom otstojanju od naše zemlje. Kaţe se, u predstavi duhova stoga što nijedan duh ne vidi sunce ovoga sveta niti ijednu planetu, Oni samo imaju ideju da ovi postoje. Zboga toga se sunce ovoga sveta njima pokazuje kao nešto iza, i kao nešto sasvim tamno, a planete nekretnice u našem sunčanom sistemu vide u utvrđenom položaju

Na planeti Veneri postoje dve vrste ljudi, koje su suprotne po karakteru. Neki su blagi i čovekoljubivi, a drugi su grubi i divlji skoro kao divlje životinje. Oni koji su blagi i čovekoljubivi, ti se vide na drugoj strani njihove zemlje. Oni koji su grubi i divlji kao divlje ţivotinje vide se licem prema nama. Treba znati da ovaj izgled zavisi od njihovog načina ţivota, jer to je ono što je uzrok privida prostora i otstojanja u tome svetu.

Neki od onih koji su viđeni s druge strane planete, a koji su blagi i čovekoljubivi, dođoše da me posete. Primetio sam ih iznad moje glave, i razgovarao s njima o različitim predmetima. Između ostaloga rekoše da kada su bili na svetu da su priznavali, a sada još više, našega Gospoda kao svoga jedinoga Boga. Izjavili su da su ga videli u njihovom svetu, i naslikali kako se On njima pokazao. Ovi duhovi su u Velikom Čoveku saobrazni sa memorijom materijalnih stvari koje se slažu s memorijm nematerijalnih stvari. Ovome poslednjem su saobrazni duhovi s Merkura. Rezultat je to da se duhovi sa Merkura slaţu s ovim duhovima sa Venere. Tako, kada su zajedno, njihov uticaj izaziva znatnu promenu i jako delovanje u mome mozgu. 

Međutim, nisam govorio s duhovima sa strane koja gleda prema nama, a koji su grubi i divlji kao divlje ţivotinje. Ali sam od anđela čuo o njihooj prirodi, i o izvoru njihovog divljaštva. Rekli su mi da oni nalaze veliko zadovoljstvo u krađama, a osobito kada jedu ono što je ukradeno. Njihovo uţivanje u jedenju okradenog prenelo se na mene, pa sam mogao da osetim koliko je bilo snaţno. Nekada je i na našoj zemlji bilo naroda koji su po svojoj prirodi bili ovako divlji, kao što se vidi iz anala raznih naroda, a i po stanovnicima Kanaana, vidi I Samuelova 30: 16. A to se moglo videti i kod Jevrejskog i Izrailjskog naroda u Davidovo vreme, kada su oni vršili upade svake godine kako bi plenili druge narode, i pravili gozbu od plena. Rečeno mi je da su ovi stanovnici većinom dţinovi, i da su ljudi naše zemlje njima rastom samo do pupka. Pored toga, oni su glupi i ne pitaju šta je nebo ili večni ţivot, nego se samo staraju za svoju zemlju i za svoja stada.

Pošto su takve prirode, kada pređu u sledeći život, njih silno napadaju zla i obmane. Njihovi paklovi se vide blizu njihovoga sveta, i oni nemaju dodira s paklovima iz našega sveta. To je stoga što su po prirodi i karakteru sasvim različiti, pa su njihova zla i njihove obmane sasvim drugoga tipa.

Međutim, oni među njima koji mogu da se spasu, oni su na mestima praţnjenja ili čišćenja, gde se dovodeći u stanje potpunog očajanja. Ni na koji drugi način se ne mogu savladati i odstraniti njihova zla i obmane. Kada su u ovakvomstanju, neki od njih uzvikuju protivu neba. No ovo se njima prašta, jer dolazi od njihovog očajanja. Gospod umiruje njihove grdnje, tako da ne idu preko određene granice. Pošto prođu kroz veliku patnju, oni se spasavaju, jer su tada telesne stvari kod njih kao mrtve. Dalje je rečeno o ovim duhovima da kada su živeli na njihovoj zemlji, da su verovali u neko Vrhovno Biće, ali bez Posrednika. No kada se spasu, tada su poučeni da je Gospod jedini Bog, Spasitelj, i Posrednik. Neke od njih sam video, pošto su prošli kroz mnoge patnje, kako se podiţu u nebo. A kada su stigli tamo, opazio sam kod njih takvu neţnost i radost, da je to izazvalo suze u mojim očima.

Odilon Redon