Circles Squared

Suština nauke  Nemačka reč za nauku, Wissenschaft, dolazi od reči Wissen, znanje. S pojmom znanja, kad se primeni na svet, odmah proističe pitanje: koliko čovek može znati? Pothvat nauke kaže, i misao koja se u njoj nalazi glasi: čovek može sve znati. On to može, jer to hoće. U ideji nauke, kao i u svim istorijskim pokušajima da se ona ostvari, uvek se, besno i naivno, ili nepokolebljivo i sa svešću o cilju, sa detinjskom smelošću ili sa muževnim prkosom, nalazi zahtev: sve ili ništa. Tako i Gete individualno za Fausta postavlja problem: moći znati sve ili ništa. Joyce Su Pojam znanja nauka ne istražuje, ne ispituje ga. On je njena pretpostavka, njen uslov, koji ne može staviti u pitanje. Ona samo pita da bi potvrdila znanje, ne da bi ga stavila u pitanje. Sokrat i Kant, koji zapinju već pri pitanju šta je znanje, nisu njeni ljudi. Ona juriša napred, i cilj joj je dat. Jer ona ima jednog neprijatelja, a to je vera, vera u najširem značenju. Neko činjenično stanje može s...

U mali broj tekstova koji premošćuju jaz između metapsiholoških konstrukcija tuge i empirijskih, uglavnom ne-teorijskih posmatranja, ubraja se delo Edite Jakobsen.Vođena potrebom da Frojdovo ekonomističko posmatranje dopuni i usavrši preko iskustva, Jakobsonova u ovoj knjizi raspravlja o svojim kliničkim iskustvima sa raznim oblicima tuge. Pri tom, baš zato što se oslanja na iskustvene podatke, ona dolazi do taktičkog, ali istovremeno otvorenog i odlučnog suprotstavljanja Frojdovim tezama. Tuga i žalost su njene paradigmatične konstelacije „raspoloženja“, koga ona razlikuje od „na predmet usmerenih stanja“3, zasnovanih na agresivnim i libidonoznim stavovima. Za razliku od ovih stanja „u raspoloženjima se probuđeni događaji prenose na sve predmete i načine doživljavanja. Stoga raspoloženja čitavom spoljašnjem svetu, a sa njim i našem „ja“, pružaju posebnu obojenost. Budući da raspoloženja omogućuju postepeno rasterećenje ili pražnjenje na mnogim predmetima, i prihvatanje stvarnosti, o...

Божански човек Он је од оних људи за које жеља господара уопште није покретач акције. Ти људи делују и усмеравају; они црпе своју енергију и енергију другог; они увећавају богатство групе којој припадају, али презиру вишак вредности који им се враћа. Они дају пуно, а примају мало. И пошто уопште не чувају за себе добит од својих активности, не плаше се могућности да им исти буде одузет. Управо на овај начин, не радећи дакле ни из жеље за поседовањем, а ни из страха од губитка, овакви људи успевају да умакну заједничком начелу свих људи: они су као богови који се сами одлучују на акцију и због тога их људи и називају "херојима" или "полубоговима". Пошто смо ми данас веома далеко од безазлености но што су били ти народи, веома нерадо се одлучујемо да тим "над-људима" доделимо те ласкавe називе; "човек геније", рећи ћемо понекад са срџбом; "амбициозан", "охол", "човек-чудовиште", кажу они разочарани завидници међу...

Freud pripisuje osjećaju krivnje presudnu ulogu u razvoju civilizacije; štaviše, on uspostavlja međuodnos između napretka i narastajućeg osjećaja krivnje. On izlaže svoju namjeru da »predoči osjećaj krivnje kao najvažniji problem u evoluciji kulture, i da saopći da se cijena napretka u civilizaciji plaća gubitkom sreće, putem povećanja osjećaja krivnje.«1 Freud nekoliko puta naglašava da, kako civilizacija napreduje, osjećaj krivnje se »dalje pojačava«, »povišuje«, i »sve je veći«.2 Dokaz koji Freud navodi je dvostruk: prvo, on ga analitički izvodi iz teorije nagona, i, drugo, on nalazi da teorijsku analizu potkrepljuju velike bolesti i nezadovoljstva suvremene civilizacije: prošireni ciklus ratova, posvudašnje proganjanje, antisemitizam, genooid, licemjerje, i naturanje »iluzija«, težak rad, bolest i bijeda usred sve većeg bogatstva i znanja. Dali smo kratak pregled pretpovijesti osjećaja krivnje; »njegovo podrijetlo je u Edipovu kompleksu i nastao je u vrijeme kad je udruženje ...

Preuzeto sa Bhearava Kaala Čovjek zaboravlja zašto je tu gdje se nalazi (u Učenju ili Radu). Kao što zaboravlja ono što ga je jučer morilo dolaskom novog dana, dolaskom finih i ugodnih trenutaka. Zbog toga Učenje uvijek započinje negativnim pristupom. Motivacija ulaska u određenu disciplinu skoro uvijek je negativna. Negativna u smislu želje, očekivanja da se razriješi nešto što nas ugrožava u nekim specifičnim trenutcima, neko zlo, loše, nešto što u sebi ne možemo da prihvatimo. Time, Cilj postaje nešto pozitivno, iako i on može biti temeljno Negativan-Pozitivan proces. Motiv ulaska u učenje može biti želja da se riješimo nekog dijela sebe koji ne volimo, koji nam se ne sviđa, određenih navika, mehanizama i samim tim cilj postaje – “negativno-pozitivno” – želja da se bude u miru sa sobom, želja da se bude ujedinjen, ili neka druga očekivanja koja imamo u vezi procesa Učenja u koje smo ušli. Ta dva kretanja – od jednog ka drugom – može biti povezano sa nižim elementom u Tantri nazv...

Pozorište, muzika i pesništvo svoj izvor nalaze u religioznom kultu. Poreklo slikarstva je u ovom smislu još nerazjašnjeno. Nastup apstraktne umetnosti pruža način za rešenje ovog pitanja. U arhajičnoj Indiji slika i skulptura bivali su meditativni objekti. Imamo dve skupine tog slikarstva i vajarstva: pratimu i jantru. Pratima je bila figurativna, jantra apstraktna. Pratima je predočavala božanstvo. Takvo je bilo i predstavljanje grčkog Zevsa: glavno božanstvo, sa gromom u ruci, hrastom pored sebe, orlom pod nogama – simboli božanskih atributa. Bezbroj ovakvih slika nalazili smo u Kini, u Egiptu, u Meksiku, u Peru-u. Prva slika je bila slika božanstva. Zato su na Istoku, poglavito na Tibetu, napisali i tekst na sliku, takozvanu mantru. Čovek je seo pred sliku, pročitao mantru, pogled upro na božanstvo, i meditirao. Kasnije smo, u Vizantiji i u Rusiji, pratimu prepoznali pod nazivom ikona. Njen sekularizovani moderni oblik je ikona držana u molitveniku. Evo: predak slikarstva je rel...

U ime nadstvarnih moći žubora bića zaposednutog stanjima dubokih naklonosti čini se, bez izuzetka, sve pod kapom nebeskom. Tako glasi jedan od verskih aksioma erosa, filije i agapea, trijade ljubavi u svetoj hijerarhiji. Vrednovanja čovekova i sklonosti njegove ka određenim opredeljenjima pod spoznajom ljubavnog pronalaze nadlični ujedinjujući faktor čovečjih duševnih snaga, spasiteljski element Jastva kao najviše suštine celovitosti. Biće, uhvaćeno u dejstvo "metafizičke gravitacije" koja ljubav jeste (B.Fuler), čini sebe prisutnom u svojoj autentičnosti pred iluzijom (mayom) sveta koja se razvejava i razotkriva istinsku svest i budnost. U ovom smislu, i po smeloj umesnosti kosmološke analogije ljubavi kao više ravni bivanja, ona i jeste rumijevski "astrolab za misterije Boga", instrument saznanja; orijentaciona zvezda u tmastom spletu zemaljskog delovanja sumnjivih svrha. "Ljubav je put za otkriće tajne lica i shvatanje ličnosti u dubini njenog bića. On...

ZEN UM   Ako kažemo da je zen vrsta razumijevanja svijeta ili vrsta svjesnosti o svijetu, moramo se zapitati kakva je to vrsta svjesnosti? Često se kaže da je zen s one strane intelekta i s one strane logike, i da to razumijevanje nije dostupno zaključivanju ili bilo kojem drugom intelektualnom procesu. Što to zapravo znači? Iz nekih perspektiva takvo izražavanje može biti zavodljivo, jer kada mi kažemo "intelektualiziranje" i Japanci kažu "intelektualiziranje", ne moramo nužno misliti na isto. Kada u Indiji kažu: "Znanje vedante ne može se dobiti iz knjiga", ta izjava ima određeno značenje. Ona znači da su knjige samo predavačke zabilješke i učitelj ih mora objasniti. U Patanjalijevoj Joga sutri, prvi stih glasi: "Sada se objašnjava joga." Točka. Slijedi drugi stih. Učitelji koji koriste te knjige, znaju da su im one samo podsjetnik što da kažu, isto kao što glazbena notacija za Indijce ne predstavlja nešto što biste čitali dok svi...